Некропола у Гизи

Некропола у Гизи
Светска баштина Унеска
Званично имеМемфис и његове некрополе - поље пирамида од Гизе до Дашхура
МестоГиза, Египат Уреди на Википодацима
Координате29° 59′ 00″ С; 31° 08′ 00″ И / 29.983333° С; 31.133333° И / 29.983333; 31.133333
Површина16.359 ha (1,7609×109 sq ft)
Укључује
Критеријумкултурна: i, iii, vi
Референца86
Упис1979. (3. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/86

Некропола у Гизи је археолошки локалитет на Висоравни Гизе у околини Каира у Египту. Овај комплекс античких монументалних грађевина укључује три пирамиде познате као Велике пирамиде, масивну скулптуру Велике сфинге, неколико гробаља, радничко село и индустријски комплекс. Налази се на на 9 km унутар пустиње од старог града Гизе на реци Нил и око 25 km од центра града Каира. Пирамиде су постале популарне у хеленистичком периоду када су постале једно од Седам светских чуда. То је најстарије светско чудо и једино које још увек постоји.

Пирамиде, које су историјски биле уобичајени симболи европског виђења старог Египта,[1][2] биле су популаризоване у хеленистичком добу, кад је Велику пирамиду Антипатер од Сидона навео као једну од Седам чуда света. То је далеко најстарије од древних чуда и једино које још увек постоји.

Пирамиде

Кеопсова пирамида

Главни чланак: Кеопсова пирамида
Мапа комплекса

Кеопсова пирамида изграђена је по налогу фараона Куфуа (како су га Египћани звали или Кеопса, како су га Грци звали), владара четврте династије, око 2560. п. н. е. као његова гробница. Традиција градње пирамида започела је у старом Египту као отменија варијанта мастабе, односно платформе која наткрива краљевску гробницу. Ова веза се најбоље може видети на примеру Степенасте пирамиде краља Зосера у Сакари коју је подигао познати египатски архитекта Имхотеп.

Поглед из ваздуха на обрадиве површине око Нила а у позадини се виде пирамиде
Огист Мариет са Педром II од Бразила и другим током царске посете Некрополи у Гизи 1871. године

Комплекс Кеопсове пирамиде се састоји од a valley temple, now buried beneath the village of Nazlet el-Samman; basalt paving and nummulitic limestone walls have been found but the site has not been excavated.[3][4] The valley temple was connected to a causeway which was largely destroyed when the village was constructed. The causeway led to the Mortuary Temple of Khufu. From this temple the basalt pavement is the only thing that remains. The mortuary temple was connected to the king's pyramid. The king's pyramid has three smaller queen's pyramids associated with it and five boat pits.[5]‍:11–19 The boat pits contained a ship, and the 2 pits on the south side of the pyramid still contained intact ships. One of these ships has been restored and is on display.

Пирамида је висока 138,75 m, дужине 225 m и обухвата површину од 5,3 хектара и једина је пирамида која има и узлазне и силазне ходнике. Када је изграђена била је висока 145,75 m, али је током година врх урушен за око 10 m. Према писању Херодота, припреме за градњу Кеопсове пирамиде трајале су више од двадесет година. На њој је радило 100.000 људи, двадесет година по три месеца годишње, у време поплаве Нила, када се није могла обрађивати земља. Радили су робови и сељаци. У Кеопсову пирамиду уграђено је око 2,5 милиона блокова, исклесаних у каменолому на десној обали Нила. Блокови су од кречњака, базалта и гранита, били су тешки од две до четири тоне (у просеку 2,5, максимално 7,5). Велики гранитни неотесани блокови са којима је грађен плафон за краљевски салон, тежили су преко педесет тона.

Завршни, покривни слој (који је пропао током времена) чинио је грађевину споља веома глатком. Иако се не зна како су блокови постављани, постоји неколико могућих теорија. Једна теорија подразумева коришћење равне или спиралне рампе која се подизала како је грађевина грађена увис, док друга терија претпоставља коришћење дугачких полуга. Главни надзорник радова на Кеопсовој пирамиди био је вероватно Хемиуну, Кеопсов нећак.

Улаз се налази на северној страни. Више пролаза, галерија и холова води или у главну одају краљевске гробнице или у помоћне просторије. Краљевска гробница налази се у средишту пирамиде. Саркофаг је направљен од црвеног гранита, као и зидови гробнице, саркофаг је за само 1 cm ужи од улаза у гробницу. Угао страница у односу на основу износи 51 степен и 51 минут. Свака страна је пажљиво оријентисана према једној од четири стране света. Хоризонтални пресек грађевине увек је квадратан у било ком делу, а дужина странице основе износи тачно 229 m. Цела грађевина се састоји од приближно 2 милиона камених блокова од којих сваки тежи више од две тоне.

Кеопсова пирамида била је највиша грађевина на Земљи током 4300 година и коју су надвисиле друге грађевине тек крајем 19. века. Простор који заузима Велика пирамида довољан је да унутар себе обухвати базилику Светог Петра у Риму и катедрале у Милану и Лондону - заједно.

Источно од пирамиде су три споредне пирамиде намењене краљицама, гробница краљице мајке Хетеферес, гробница краљице Мерититес и (вероватно) гробница краљице Хенутсен.

Кефренова и Микеринова пирамида

Главни чланак: Кефренова пирамида

Поред Кеопсове, на платоу Гизе налазе се и пирамиде фараона Кефрена и Микерина (Кефреновог наследника).

Кефренова пирамида је друга по величини, али је подигнута на вишем тлу па изгледа као већа иако је 8 m нижа од Кеопсове. Таваница пирамиде је израђена од плоча. Улаз је са северне стране. На врху ове пирамиде очуван је део спољашњег омотача (на слици).

Главни чланак: Микеринова пирамида

Трећа пирамида из Гизе, коју је подигао Микерин, првобитно је била висока 65,5 m, али данас висина износи 62 m. База пирамиде износи 103,4 m. Саграђена је од кречњака и гранита.

Велика сфинга

Велика сфинга код Гизе, у позадини је Кеопсова пирамида
Главни чланак: Велика сфинга у Гизи

Велика сфинга у Гизи у Египту је далеко највећа и најчувенија статуа сфинге. Она представља лежећег лава са људском главом. Вероватно је подигнута у време четврте египатске династије, око 2700–2600. година пре нове ере.

Више од 4000 година сфинга се уздиже изнад песка египатске пустиње. Дуга је 73,5 метра, широка 6 метара и висока око 20 метара. Испружене ноге су дуге око 15 метара. Остаци боје у ушима указују на чињеницу да је скулптура оригинално била обојена живим бојама. Изграђена је од брда блокова камена кречњака преосталог од изградње Кеопсове пирамиде. Поред сфинге подигнут је храм који лежи у истој линији у којој је храм Кефренове пирамиде.

Сфинга је током времена претрпела многа оштећења. Клесана је у кречњаку а временом је дошло до затрпавање скулптуре песком и обрушавању засутих делова. Први покушаји да се ископају засути делови су се остварили током 1400-их година п. н. е. када је на основу одлука Тутмоса IV откопана до видљивости предње шапе где је постављена стела на помен овог догађаја.

Сфинги фали првобитно отприлике један метар широки нос (њушка). Јако раширена легенда тврди да су га одстрелили Наполеонови ратници приликом његових похода на Египат. Ово тврђење се не заснива на истини јер постоје слике пре Наполеонових похода на којима већ непостоји овај део сфинге. Египатски историчар ал-Макризи приписује уништење носа суфијском фанатику именом Мухамад Саим ал-Дахр који је био огорчен тиме што су сељеци поштовали сфингу да би тиме побољшали своје приносе. Овај фанатик је за своје дело био обешен за вандализам. Уништење носа требало је да се одигра године 1378.

Године 1817. протекле су прва савремена ископавања која је водио капетан Ђовани Батиста Кавиџлија који је потпуно открио сфингине груди. У потпуности је откопана 1925. године.

Краљичина гробница

Гробница краљице Хенткаус I

Краљица Хенткаус I је сахрањена у Гизи. Њена гробница позната као ЛГ 100 и Г 8400 се налазе на централном подручју, поред Микеринове пирамиде. Пирамидални комплекс краљице Кентакус укључује: њену пирамиду, пирамидални град и храм.

Радничко село

Рад, који је подразумевао израду, премештање и постављање велике количине стена које су се користиле у изградњи пирамида, могло би да заврше неколико хиљада обучених радника, затим необучених радника и помоћне радне снаге. За овакве пројекте били су неопходни и пекари, носачи воде, столари и слично. Постоје опречна мишљења о томе колики број радника је био неопходан да би се завршио посао изградње пројеката ове величине. Грчки историчар Херодот је посетио Гизу 450 године п. н. е, и записао је да су градњу пирамида вршило 400.000 људи 20 година, а радили су у тромесечним сменама по 100.000 људи у сваком тренутку.[6][7][8][9]

Пирамиде у Гизи окруживао је велики камени зид, испред кога Марк Лехнер и његов тим открио град где су били градитељи пирамида. Град је био лоциран југоисточно од Кефренове и Микеринове пирамиде. У откривеном селу пронађени су делови града у којима се спавали, правила храна, болница и гробље где су пронађени скелети са јасним траговима озледа током изградње.

Гробља

Поглед на пирамиде из ваздуха

Када су пирамиде грађене, мастабе за ниже племство су прављене у околини. Поред Кефренове пирамиде, главно гробље лежи на источном подручју, на истоку од главних пирамида до краљичне пирамиде. Ова гробља су подељена по улицама и булеварима.[10] Гробље Г 700 је једно од најстаријих и садржи гробнице за жене, синове и ћерке припадника владара 4. династије. На другој страни пирамиде на Западном пољу, краљевски синови Вепемнофрет и Хемиуну су сахрањени у гробљу Г 1200 и Г 4000. Ова гробља су даље проширена током 5. и 6. династије.[5]

Западно поље

Главни чланак: Западно поље Гизе

Западно поље је лоцирано на западу од Кеопсове пирамиде. Оно је подељено у мање области као што су гробља која се називају Абу Бакрове ескавације (1949–50, 1950–1,1952 и 1953), и неколико гробља именованих на основу бројева мастаба као што је Гробље Г 1000, Гробље Г 1100, etc. Западно поље садржи Гробље G1000 – Гробље G1600, и Гробље Г 1900. Даља гробља у овом пољу су: гробља Г 2000, Г 2200, Г 2500, Г 3000, Г 4000, и Г 6000. Три друга гробља су именована по њиховим ескаваторима: Јункерово западно гробље, Јункерово источно гробље и Штајндорфово гробље.[5]‍:100–122

Гробља у Западном пољу Газе[5]‍:47–179
Гробље Временски период Ескавација Коментари
Абу Бакрове ескавације 5. и 6. династија (1949–53)
Гробље Г 1000 5. и 6. династија Рајснер (1903–05) Мастабе од камена
Гробље Г 1100 5. и 6. династија Рајснер (1903–05) Мастабе од цигле
Гробље Г 1200 Углавном 4. династија Рајснер (1903–05) Неки чланови Кеопсове фамилије су сахрањени овде; Вепемнеферт (краљев син), Каем-ах (краљев син), Нефертиабет (краљева ћерка)
Гробље Г 1300 5. и 6. династија Рајснер (1903–05) Мастабе од цигле
Гробље Г 1400 5. династија или касније Рајснер (1903–05) Двоје људи који су били Кеопсови пророци
Гробље Г 1500 Рајснер (1931?) Само једна мастаба (G 1601)
Гробље Г 1600 5. династија и касније Рајснер (1931) Двоје људи који су били Кеопсови пророци
Гробље Г 1900 Рајснер (1931) Само једна мастаба (G 1903)
Гробље Г 2000 5. и 6. династија Рајснер (1905–06)
Гробље Г 2100 4. и 5. династија и касније Рајснер (1931) Г 2100 припада Мерибу, краљевом унуку, а G2101 припада краљевој кћери из 5. династије.
Гробље Г 2200 Касна 4. или рана 5. династија Рајснер ? Mastaba Г 2220
Гробље Г 2300 5. династија и 6. династија Рајснер (1911–13) Обухвата мастабе Визера Сенеџевиб-Интија и његове фамилије.
Гробље Г 2400 5. династија и 6. династија Рајснер (1911–13)
Гробље Г 2500 Рајснер
Гробље Г 3000 6. династија Фишер и Екли Кејс млађи (1915)
Гробље Г 4000 4. династија и касније Јункер and Рајснер (1931) Обухвата гробницу Везиера Хемиуна
Гробље Г 6000 5. династија Рајснер (1925–26)
Јункерово западно гробље касно Старо краљевство Јункер (1926–27) Обухвата мастабу патуљка Сенеба
Штајндорфово гробље 5. и 6. династија Штајндорф (1903–07)
Јункерово источно гробље Касно старо краљевство Јункер

Источно поље

Главни чланак: Источно поље Гизе

Источно поље је лоцирано источно од Кеопсове пирамиде и садржи гробље Г 7000. На овом гробљу су сахрањени неки од чланова Кеопсове фамилије. Гробље исто тако обухвата мастабе станара и свештеника пирамида из времена 5. и 6. династије.[5]‍:179–216

Гробља Г 7000 – Краљевска породица[5]‍:179–208
Број гробнице Власник Коментари
Г 7000 X Краљица Хетеферес I Кеопсова мајка
Г 7010 Неферткау I Ћерка Снефру, и полусестра Кеопса
Г 7060 Нефермаат I Син Неферткау I и везир Кефрена
Г 7070 Снеферукаф Син Нефермаата II
Г 7110–7120 Каваб и Хетеферес II Каваб је био најстарији син Куфуа
Г 7130–7140 Куфукаф I и Неферткау II Краљевски син и везир и његова жена
Г 7210–7220 Дједефор Краљевски син Кеопса и Мерититес
Г 7350 Хетеферес II Жена Каваба и касније жена Џедеф Реа
Г 7410–7420 Мересанк II и Хорбаеф Мересанк је била краљева ћерка и краљева жена
Г 7430–7440 Минкаф I Син Кеопса и Кефреновог везира
Г 7510 Анкхаф Син Снефру и Кефреновог везира
Г 7530–7540 Мересанк III Ђерка Каваба и Хетеферес II, Кефренове жене
Г 7550 Дуаенор Вероватно син Каваба и стога унук Куфуа
Г 7560 Акетотеп и Мерититес II Мерититес ћерка Куфуа
Г 7660 Каемсекем Син Каваба, унук Куфуа, служио као управник палате
Г 7760 Миндједеф Син Каваба, унук Куфуа, служио као ризничар
Г 7810 Дјати Син краљице Мерититес II

Гробље ГИС

Главни чланак: Гробље ГИС

Ово гробље потиче из времена Микерен (Јункер) или раније (Рајснер), и садржи неколико камених мастаба које потичу из касне 6. династије. Гробнице из времена Микерена обухватају мастабе краљевског високог дворског службеника Каемнеферта, краљевог сина Куфудједеф, и званичника по имену Нианкре.[5]‍:216–228

Централно поље

Главни чланак: Централно поље Гизе

Централно поље садржи неколико гробних места чланова краљевске породице. Гробнице су у временском опсегу од краја 4. династије до 5. династије и чак даље.[5]‍:230–293

Централно поље – Крањевска породица[5]‍:230–293
Број гробнице Власник Коментари
Г 8172 (ЛГ 86) Небемакет Син Кефренов, служио као везир
Г 8158 (ЛГ 87) Никере Син Кефренов и Персенет, служио као везир
Г 8156 (ЛГ 88) Персенет Жена Кефренова
Г 8154 (ЛГ 89) Секемкаре Син Кефрена и Хекенухедјет
Г 8140 Ниусере Син Кефренов, везир у 5. династији
Г 8130 Нианкре Краљев син, вероватно 5. династија
Г 8080 (ЛГ 92) Иунмин Краљев син, крај 4. династије
Г 8260 Баваеф Син Кефренов, крај 4. династије
Г 8466 Иунре Син Кефренов, крај 4. династије
Г 8464 Хеметре Вероватно ћерка Кефренова, крај 4. династије или 5. династија
Г 8460 Анкмаре Краљев син и везир, крај 4. династије
Г 8530 Рекетре Краљева ћерка (Кефренова) и краљица, крај 4. династије или 5. династија
Г 8408 Бунефер Краљева ћерка и краљица, крај 4. династије или 5. династија
Г 8978 Камерернебти I Краљева ћерка и краљица, средина до краја 4. династије. Такође позната као Галарза Томб

Гробнице које датирају из Сајте и каснијег периода се налазе у близини насипа Кефрена и Велике сфинге. Том групом су обухваћени гробница командира армије са именом Амосе и његове мајке краљице Нактубастерау, која је била жена фараона Амазиса II.[5]‍:289–290

Јужно поље

Јужно поље обухвата неке од мастаба које потичу из 2. династије и 3. династије. Једна од тих раних династичких гробница се назива Ковингтонова гробница. Друге гробнице потичу из касног Старог краљевства (5. и 6. династија). Јужна секција поља садржи неколико гробница које потичу из Сајте периода и касније.[5]‍:294–297

Види још

Референце

  1. ^ Pedro Tafur, Andanças e viajes.
  2. ^ Medieval visitors, like the Spanish traveller Pedro Tafur in 1436, viewed them however as "the Granaries of Joseph" (Pedro Tafur, Andanças e viajes).
  3. ^ Shafer & Arnold 2005, стр. 51–52
  4. ^ Arnold, Dieter; Strudwick, Nigel; Strudwick, Helen (2002). The encyclopaedia of ancient Egyptian architecture. I.B. Tauris. стр. 126. ISBN 978-1-86064-465-8. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Porter, Bertha and Moss, Rosalind L. B.. Topographical Bibliography of Ancient Egyptian Hieroglyphic Texts, Reliefs, and Paintings. Volume III. Memphis. Part I. Abû Rawâsh to Abûṣîr. 2nd edition, revised and augmented by Jaromír Málek, The Clarendon Press, Oxford 1974. PDF from The Giza Archives, 29,5 MB Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2020) Retrieved February 10, 2017.
  6. ^ „Who Built the Pyramids?”. Explore the pyramids. 14. 4. 2011. Приступљено 27. 08. 2010. 
  7. ^ The Discovery of the Tombs of the Pyramid Builders at Giza Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јул 2015) by Zahi Hawass
  8. ^ The Cemetery of the Pyramid Builders Архивирано 2010-09-15 на сајту Wayback Machine by Zahi Hawass
  9. ^ Cooney, Kathlyn (2007). „Labour”. Ур.: Wilkinson, Toby. The Egyptian World. Routledge. 
  10. ^ Lehner, Dr. Mark, "The Complete Pyramids". . Thames & Hudson. 1997. ISBN 978-0-500-05084-2.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Литература

  • Arnold, Dieter; Strudwick, Nigel; Strudwick, Helen (2002). The encyclopaedia of ancient Egyptian architecture. I.B. Tauris. стр. 126. ISBN 978-1-86064-465-8. 
  • Beinlich, Horst (2010). Mit Richard Lepsius auf die Cheops-Pyramide. Dettelbach: Röll. ISBN 978-3-89754-375-1. 
  • Cooney, Kathlyn (2007). „Labour”. Ур.: Wilkinson, Toby. The Egyptian World. Routledge. 
  • Goyon, Georges (1990). Die Cheopspyramide. Geheimnis und Geschichte. Augsburg: Weltbild. ISBN 978-3-89350-080-2. 
  • Haase, Michael (2003). Das Vermächtnis des Cheops. Die Geschichte der Großen Pyramide. München: Herbig. ISBN 978-3-7766-2346-8. 
  • Haase, Michael (2004). Eine Stätte für die Ewigkeit. Der Pyramidenkomplex des Cheops aus baulicher, architektonischer und kulturhistorischer Sicht. von Zabern, Mainz. ISBN 978-3-8053-3105-0. 
  • Shafer, Byron E.; Arnold, Dieter (2005). Temples of Ancient Egypt. I.B. Tauris. стр. 51—52. ISBN 978-1-85043-945-5. 
  • Zahi Hawass: Die Schätze der Pyramiden. Weltbild, Augsburg. 2003. ISBN 978-3-8289-0809-3. стр. 122-129..
  • Christian Hölzl, ур. (2004). Die Pyramiden Ägyptens. Wien: Brandstätter. ISBN 978-3-85498-360-6. 
  • Jánosi, Peter (2004). Die Pyramiden. München: Beck. ISBN 978-3-406-50831-8. 
  • Vito Maragioglio, Celeste Rinaldi: L´Architettura Delle Piramidi Menfite Parte IV La Grande Piramide di Cheope (2 Bände) (= L'architettura delle piramidi menfite. Nr. 4). Torino 1965 (English Translation by Jennifer Anne Jellis Zanini, Norah Keefe and Vito Maragioglio). (Online: Testo Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јануар 2013) (PDF; 19,9 MB), Tavole Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јануар 2013); PDF; 33,4 MB).
  • Romer, John (2007). The Great Pyramid. Ancient Egypt Revisited. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-87166-2. 
  • Torsten Sasse und Michael Haase (2000). Im Schatten der Pyramiden. Spurensuche im alten Ägypten. München: Econ. ISBN 978-3-612-26681-1. 
  • Rainer Stadelmann: Die ägyptischen Pyramiden: Vom Ziegelbau zum Weltwunder. 2. überarbeitete und erweiterte Auflage., von Zabern, Mainz. 1991. ISBN 978-3-8053-1142-7., insb. стр. 105-127. (online Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јануар 2013); PDF; 66,7 MB).
  • Verner, Miroslav (1999). Die Pyramiden. Hamburg: Rowohlt. ISBN 978-3-499-60890-2. 
  • Frank Müller-Römer: Pyramidenbau mit Rampen und Seilwinden: Ein Beitrag zur Bautechnik im Alten Reich. Dissertation, LMU, München 2008. Online Version.
  • Der Manuelian, Peter. 2017. Digital Giza: Visualizing the Pyramids. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press.
  • Hawass, Zahi A. 2010. Wonders of the Pyramids: The Sound and Light of Giza. Cairo: Misr Company for Sound, Light, & Cinema.
  • --. 2011. Newly-Discovered Statues From Giza, 1990-2009. Cairo: Ministry of State for Antiquities.
  • Magli, G. 2016. "The Giza 'written' landscape and the double project of King Khufu." Time & Mind-the Journal of Archaeology Consciousness and Culture 9, no.1: 57–74.
  • Khattab, Hind A. S., Nabil Younis, and Huda Zurayk. 1999. Women, Reproduction, and Health In Rural Egypt: The Giza Study. Cairo, Egypt: American University in Cairo Press.
  • Kormysheva, Ė. E., Svetlana Malykh, and Sergey Vetokhov. 2010. Giza, Eastern Necropolis: Russian Archaeological Mission In Giza. Moscow: Institute of Oriental Studies, Russian Academy of Sciences.
  • Lawton, Ian, and Chris Ogilvie-Herald. 2000. Giza: The Truth: the People, Politics and History Behind the World's Most Famous Archaeological Site. Rev. ed. London: Virgin.
  • Lehner, Mark, and Zahi A. Hawass. 2017. Giza and the Pyramids: The Definitive History. Chicago: The University of Chicago Press.
  • Handbook to life in ancient Egypt. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. 1999. стр. 191 – 192. ISBN 978-0-19-513215-1. 
  • Bard, Kathryn A. (2008). An introduction to the archaeology of Ancient Egypt. Oxford: Blackwell. 
  • Shubert, Steven Blake; Bard, Kathryn A. (1999). Encyclopedia of the archaeology of ancient Egypt. New York: Routledge. 

Спољашње везе

Некропола у Гизи на Викимедијиној остави.