Национални орден Легије части (фр.Ordre national de la Légion d'honneur) је француско одликовање које је установио Наполеон Бонапарта, тада први конзулпрве Француске републике, 19. маја1802. године, као признање за војне или цивилне заслуге, без обзира на рођење или вероисповест, под условом да је прималац ордена привржен и подржава слободу и једнакост као принцип.
Мото ордена је: "Част и Отаџбина" (фр.Honneur et Patrie). Овај орден има и своје седиште, које се налази у Палати Легије части, на левој обали реке Сене у Паризу.[а]
Историја
Период Конзулата
Идеја о стварању Ордена Легије части припада Наполеону Бонапарти током његовог мандата као првог конзула Француске Републике. Наиме после Француске револуције у периоду (1789—1794), укинуте су све привилегије, почасти и признања које су до тад важиле у монархији. Међутим, ратно стање и реконструкција државе захтевале су подизање морала становништва и војске за престојећу мобилизацију. Војни лидери као и прослављене војсковође у првој фази и по потреби су за своју храброст награђивани трофејним оружијима. Међутим тада се јавила потреба за увођењем новог облика признања. Пошто рестаурација старих монархистичких облика и разлика је била сасвим немогућа, Наполеон се окренуо древном искуству - Старог Римског царства и степеновању витештва. Та идеја о стварању нових облика рангирања у прихватљивим ознакама наишла је на непријатељство у народу, јер она није одговарала основним принципом формалне једнакости грађана, као што је назначено у националном слогану "Слобода, Једнакост, Братство".
Наполеон и његови следбеници морали су напорно да раде на успостављењу Ордена Легије части. Као разлог за увођење овог ордена сугерисано је да се на њега не гледа као награду, већ је представљан као организација најбољих, са освртом на идеолошка древна осећања витештва и древне историје. Име Легија је уведено по узору на старе Римске легије са са титулама легионар, официр, командант, велика кохорта и велико веће. Највиши ранг није био велики крст већ велики орао (фр.Grand Aigle) (који је ипак по много чему био налик на Велики крст). Легионари су били плаћени изузетно великодушно:
Нацрт закона о Ордену Легије части, критиковао је Државни савет Француске Републике 4. маја1802. године. Коначно је одобрен 15. маја1802. године. За увођење ордена гласало је 116 а против 110 чланова Државног савета.[1] Првобитно је имао четири степена, што је од 1805. измењено на пет степени, а даље допуне и измене вршене су све до 1816. године. После пада Првог француског царства, орден није укинут већ је реформисан и прикључен наградном систему обновљене Краљевине Француске. Као цењена институција преживео је све промене државног система, измене устава и политичке оријентације друштва, и опстао до данас као највише признање у хијерархији француских ордена. Организован је у пет степени, са јединственом огрлицом која је службени знак шефа државе као Великог магистра Ордена по функцији.[2]
^Степени Ордена Легије части су: Кавалир Легије части, Официр Легије части, Командант Легије части, Велики Официр Легије части, Велики Крст Легије части и Велики Вођа Легије части.
^Титула Великог Вође Легије части припада Француском председнику који је у мандату и до сад је било 32 носиоца Легије части у овом рангу. Носиоци ордена привремено поседују Орден Легије части на огрлици. По завршетку манданта остаје им Велики крст ордена а огрлица се преноси на следећег председника.
^Огрлица је симбол председника Француске и он је носи само у церемонијалним приликама.
^ОДЛИКОВАЊА из легата историјског архива Београда : каталог изложбе. Београд: Историјски архив. 2015. стр. 57—58. ISBN978-86-80481-35-7.
Литература
Ацовић, Драгомир М. (1997). „Одликовања града Београда”(PDF). Годишњак Музеја града Београда. XLIV: 285—307. Архивирано из оригинала(PDF) 25. 04. 2020. г. Приступљено 02. 07. 2016.
.png)
