Наталија Константиновић (10. октобар 1882 – 21. август 1950), била је ћерка Александра А. Константиновића (1848–1914) и Милеве Опујић [1] и супруга црногорског принцa Мирка Петровића Његоша (1879–1918) [2] и мајка бившег престолонаследника Црне Горе, Михаила Петровића Његоша (1908–1986).
Биографија
Била је ћерка Александра А. Константиновића (1848–1914) и Милеве Опујић [1] и супруга црногорског принцa Мирка Петровића Његоша (1879–1918) [2] и мајка бившег престолонаследника Црне Горе, Михаила Петровића Његоша (1908–1986).
Њени бака и деда, очеви родитељи, били су Александар O. Константиновић и Анка Обреновић.
Имала је брата, Владимира А. Константиновића, који је био војно лице.
Капетан Владимир Константиновић био је официр, око 1900. године оженио се једном Американком и са њом је од тада живео у њиховом замку у Нормандији. После смрти прве жене оженио се Францускињом са којом је имао сина [3]
Била је у браку са црногорским принцeм Миркoм Петровићeм (1879–1918), од 1902. до 1917. године, када су се развели. [4] Имали су петорицу синовa, од којих је само Михаилo (1908–1986) поживео некe добре годинe.
Наталија је у другом браку са белгијским грофом Гастоном Ерембо де Дидзел (1877–1961) ималa кћеркe Јелену (1921–2006) и Ану (1922–1984), удату за Филипа Церфа и касније за Пјера Савија. Има потомака.
Породица
Супружник
- брак разведен 1917. године.
Деца
Референце
- ^ а б „Српски биографски речник“, Матица српска, Нови Сад (2004), стр. 745-746, Милан Ђ. Милићевић, „Додатак поменику до 1888“, Београд (1901), стр. 21-22.
- ^ а б Проф. др Радош Љушић, „Љубави српских владара и политичара“, Београд (2006), стр. 308.
- ^ Милан Јовановић Стојимировић, „Силуете старог Београда“, Београд, (1971), стр. 217.
- ^ Проф. др Радош Љушић, „Љубави српских владара и политичара“, Београд (2006).
Литература
- Проф. др Радош Љушић, „Љубави српских владара и политичара“, Београд (2006).
- „Српски биографски речник“, Матица српска, Нови Сад (2004).
- Милан Ђ. Милићевић, „Додатак поменику до 1888“, Београд (1901).
- Милан Јовановић Стојимировић, „Силуете старог Београда“, Београд, (1971).