Нана Мускури (грч.Νάνα Μούσχουρη, рођена као Јоана Мусхури грч.Ιωάννα Μούσχουρη; Ханија, Крит, 13. октобар1934) је грчка певачица. Са преко 300 милиона продатих копија на 12 различитих језика, сматра се једном од науспешнијих женских извођача свих времена.[1][2]
Породица Мусхри живи у Хању, на Криту где њен отац Константинос ради као пројекциониста у једном локалном биоскопу. Нана са непуних три година се сели у Атину. Њено детињство пролази јако стресно због окупацијеГрчке од стране Немаца током другог светског рата. Нанини родитељи бурно раде како би послали своју талентовану децу у конзерваторијум. Када је напунила двааест година, почела је са учењем лепог певања и пијана. Студирала је осам година али је одлучила да напусти школу јер је мислела да нема талента. Убрзо примећује да има специфичан глас током певања што даје једну другачију ноту.[5]
Каријера
Дискографска каријера Нане Мускури почиње 1958. године након што је упознала грчког композитора Маноса Хађидакиса. Године, 1960. сели се у Париз. До данас снимила је преко 1500 различитих песама на енглеском, немачком, италијанском, јапанском, португалском и холандском језику.
1963. године представља Луксембург на песми Евровизије под називом À force de prier. 23. марта 1963. године у Лондону представља ову баладу и гласањем стручног жирија заузима 8. место. Од 1968. до 1976. била је домаћин сопственог телевизијског програма у продукцији ББЦ-a.[6]
Године 1984. пева познату песму групе Абба на француском језику на углед француских познатих певача као што су Миреј Матје и Мишел Тор. Нана је четврта певачица која је интерпретирала шведску песму на француском језику.
Приватни живот
Нана је била је у браку од 1961. до 1975. године са музичарем и продуцентом Георгиосом Петсиласом[7] са којим има два детета Хелен и Никола.
Од 1978. године, ступа у везу са Андејом Шапел који је био њен продуцент и са којим се венчава 2003. године. Године 2007. додата је на листи 300 најбогатих особа Швајцарске.[8]
Chanter ma vie, едитор Bernard Grasset, Paris, 1989, 283 p.-16 p. de planches illustrées, (ISBN 2-246-39211-X).
La Fille de la chauve-souris :мемоар (колаборација са француским писцем Лионел Дурој), XO éditions, Paris, 2007, 430 p.-32 p. de planches illustrées, (ISBN 978-2-84563-311-7).
Аутобиографска абецеда : Itinéraire intime, éditions Le Cherche midi, Paris, septembre 2013, (ISBN 9782749130989).
^swissinfo.ch, S. W. I.; Corporation, a branch of the Swiss Broadcasting. „Les plus riches encore plus riches”. SWI swissinfo.ch (на језику: француски). Приступљено 25. 4. 2020.[мртва веза]