Намик Кемал

Намик Кемал
Лични подаци
Датум рођења(1840-12-21)21. децембар 1840.
Место рођењаТекидарг, Османлијско царство
Датум смрти2. децембар 1888.(1888-12-02) (47 год.)
Место смртиМитилена, Османлијско царство
Књижевни рад
Утицао наМладотурци, Кемал Мустафа Ататурк

Намик Кемал (тур. Namık Kemal; Текидарг, 21. децембар 1840 - Митилена, 2. децембар 1888) био је турски књижевник, реформатор, новинар и један од најзнаменитијих припадника реформистичког и националистичког удружења Младoтурци.[1][2]

Родио се у добростојећој отоманској породици као син Фатме Зехре и Мустафе Асима Беја, будућег главног астролога султанске порте.[1] Са седамнаест година запослио се у званичном преводиличкој канцеларији османлијске управе, али га је због политичке ангажованости његове књижевности, одатле отпустио велики везир Мехмед Емин Али-паша.[3] Након тога радио је у часопису Гласник идеја (Tasvir-i Efkar) код свог пријатеља Ибрахима Шинасија.[1] Заједно са другим младотурцима био је изгнан у Париз 1867.[3]

Вратио се у Истанбул 1870. и у предстојећем периоду је написао своја најважнија књижевна остварења: патриотску поезију, политичке есеје и драме. Међу драмама посебно место заузима комад Отаџбина (Vatan Yahut Silistre).[2] Драма приказује отоманског војника, који из оданости према нацији, а не из оданости према вери или султану, одлази у одбрану града Силистре од руских снага у Кримском рату.[2][4] Својом књижевном, политичком и новинарском делатношћу наставио је да се бори до смрти против апсолутизма султана Абдула Азиза, а потом и против султана Абдула Хамида II, захтевајући друштвене реформе и угледање на западне европске државе. Преминуо је у изолованој Митилени 1888, протеран из отоманске престонице.[2][5]

Намик Кемал је извршио снажан утицај на његове савременике и будућу генарацију, посебно на турску омладину. Његова књижевност и политички ставови утицали су на стварање турског националног идентитета, и формирање модерне Турске Републике, након урушавања Отоманске империје.[2][6] Међу поштоваоцима Намика Кемала био је и Мустафа Кемал Ататурк.[7]


Референце

  1. ^ а б в Gábor Ágoston; Bruce Alan Masters (1. 01. 2009). Encyclopedia of the Ottoman Empire. Infobase Publishing. стр. 417. ISBN 978-1-4381-1025-7. 
  2. ^ а б в г д Gábor Ágoston; Bruce Alan Masters (1. 01. 2009). Encyclopedia of the Ottoman Empire. Infobase Publishing. стр. 418. ISBN 978-1-4381-1025-7. 
  3. ^ а б Stanford J. Shaw; Ezel Kural Shaw (1977). History of the Ottoman Empire and Modern Turkey. 2. Cambridge University Press. стр. 130. ISBN 978-0-521-29166-8. 
  4. ^ Patrick Balfour, 3rd Baron Kinross (1. 08. 1979). Ottoman Centuries. HarperCollins. стр. 507. ISBN 978-0-688-08093-8. 
  5. ^ Stanford J. Shaw; Ezel Kural Shaw (1977). History of the Ottoman Empire and Modern Turkey. 2. Cambridge University Press. стр. 212—213. ISBN 978-0-521-29166-8. 
  6. ^ Stanford J. Shaw; Ezel Kural Shaw (1977). History of the Ottoman Empire and Modern Turkey. 2. Cambridge University Press. стр. 260—261. ISBN 978-0-521-29166-8. 
  7. ^ Gábor Ágoston; Bruce Alan Masters (1. 01. 2009). Encyclopedia of the Ottoman Empire. Infobase Publishing. стр. 48. ISBN 978-1-4381-1025-7. 
Намик Кемал на Викимедијиној остави.