Плоча од ружичастог мермера,[2] димензија 205х95 cm, узидана на спољни део јужног олтарског зида помоћу гвоздених носача.[1] Изнад епитафа је крст у рељефу, а испод мртвачка глава са укрштеним костима, симбол Голготе. Плоча по рубовима има једноставну класицистичку бордуру.[1]
Епитаф
Складно уклесан текст гласи:
ВАСИЛИЈУ ПОПОВИЋУ НАХИЈЕ ПОЖЕШКЕ УПРАВИТЕЉУ
ДРАЖАJШЕМУ СВОМ РОДИТЕЉУ У БЕРШИЋИМА НАХИЈЕ
РУДНИЧКЕ РОЂЕНОМЕ, ПОЖИВШЕМУ 55 ГОДИНА,
17га ЈАНУАРА 1832. ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ УМЕРШЕМУ,
ЗА ЗНАК СИНОВИ ЉУБОВИ И ВЕЧНОГА ВОСПОМИНАНИЈА
ПОСТАВИШЕ ОВАЈ СПОМЕНИК 1833. ГОД,
БЛАГОРОДНИ СИНОВИ ЊЕГОВИ, СТЕВАН, МИЈАИЛО И РАНКО.[1]
Споменик у облику крста
У подножју плоче, са њене леве стране, узидан је споменик од ружичастог мермера у облику крста са постољем, димензија 100х48 cm. Посвећен је Јовану, сину кнеза Васе Поповића, који је као десетогодишњи дечак умро 1827. године. Споменик се првобитно налазио на чачанском гробљу, да би 1833. године са дечаковим посмртним остацима такође био пренет у Брезну.[1]
^ абвгдђеВујовић, Бранко (1981). „Брезна: скица за културно-историјску монографију насеља”. Зборник Радова Народног музеја Чачак XI.
^Вујовић, Бранко (1986). Уметност обновљене Србије: 1791-1848. Београд: Просвета : Републички завод за заштиту споменика културе. ISBN978-86-07-00077-7.
Литература
Поповић, Драгомир С. (1971). „Василије-Васа Поповић : главни кнез пожешке нахије (1819-1932)”. Зборник радова Народног музеја Чачак. 2 (Народни музеј Чачак).
Вујовић, Бранко (1981). „Брезна: скица за културно-историјску монографију насеља”. Зборник Радова Народног музеја Чачак XI.
Вујовић, Бранко (1986). Уметност обновљене Србије: 1791-1848. Београд: Просвета : Републички завод за заштиту споменика културе. ISBN978-86-07-00077-7.
Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.