Мухамед Бузизи рођен је 29. марта 1984. у сиромашној радничкој породици са седморо деце[7], у градићу Сиди Бузид[8] у Тунису.[9] Пошто је већ са 3 године остао без оца, од десете године почео је да ради разне послове, а пре пунолетства напустио је школу и почео да ради као улични продавац воћа и поврћа, како би прехранио породицу; месечно је зарађивао до 140 долара, од чега је издржавао мајку, ујака и четири сестре, школујући једну од њих на универзитету.[10][11]
Иако за продају пољопривредних производа са колица на улици у Тунису није потребна дозвола,[12] Мухамед је редовно био изложен малтретирању локалне полиције, која му је пленила робу и изнуђивала мито.[10] 17. децембра 2010. локална општинска инспекторка поново му је запленила колица са робом вредном око 200 долара, коју је набавио на вересију; на његове протесте, инспекторка га је јавно ошамарила и пљунула у лице, а затим су га њени пратиоци оборили и изударали ногама.[13] Мухамед је без успеха затражио пријем код градоначелника, а затим је изашао на друм пред општином, полио се бензином и запалио, мање од сат времена након претрпљеног понижења. Умро је од задобијених опекотина 4. јануара 2011, не долазећи свести.[14][15][16]
Последице
Само неколико сати након Мухамедовог самоспаљивања, више хиљада његових суграђана изашло је на улице и сукобило са са полицијом[12]; за неколико дана насилне демонстрације против полицијске бруталности, корупције и диктаторског режима прошириле су се на престоницу.[13] Мухамед је сахрањен у родном граду, у пратњи преко 5.000 суграђана; вест о његовој смрти и полицијској бруталности у Тунису обишла је свет, изазвавши опште згражање и осуду у штампи и званичним круговима у САД и земљама Европске уније. Пред таласом народног гнева туниски председник Бен Али, који је владао аутократски од 1987, 14. јануара 2011. избегао је са породицом у Саудијску Арабију[17], чиме је диктатура у Тунису коначно срушена.[13]
