|
Я по свету немало хаживал,
Жил в землянке, в окопах, в тайге,
Похоронен был дважды заживо,
Знал разлуку, любил в тоске.
Но Москвою привык я гордиться
И везде повторял я слова:
Дорогая моя столица,
Золотая моя Москва!
Я люблю подмосковные рощи
И мосты над твоею рекой,
Я люблю твою Красную площадь
И кремлёвских курантов бой.
В городах и далёких станицах
О тебе не умолкнет молва,
Дорогая моя столица,
Золотая моя Москва!
Мы запомним суровую осень,
Скрежет танков и отблеск штыков,
И в веках будут жить двадцать восемь
Самых храбрых твоих сынов.
И врагу никогда не добиться,
Чтоб склонилась твоя голова,
Дорогая моя столица,
Золотая моя Москва!
Но Москвою привык я гордиться
И везде повторял я слова:
Дорогая моя столица,
Золотая моя Москва!
Дорогая моя столица,
Золотая моя Москва!
|
Лутао сам много око света,
Живео сам у земуницама, рововима, тајгама,
Два пута сам био жив сахрањен,
Преживео сам опроштаје, волео и био у жалости.
Али сам растао учен да будем поносан на Москву,
И свуда сам понављао ове речи:
Моја драга престоницо,
Моја златна Москво!
Волим шуме близу Москве,
И мостове изнад твоје реке,
Волим твој Црвени трг,
И звона Кремља,
Увек ће бити разговора о теби,
У градовима и далеким селима,
Моја драга престоницо,
Моја златна Москво!
Памтићемо ту тешку јесен1,
Памтићемо брујање тенкова и бљескове бајонета,
И твојих 28 храбрих синова2,
Ће живети вековима.
Али никад нећеш савити главу пред непријатељем,
Моја драга престоницо,
Моја златна Москво!
Али сам растао учен да будем поносан на Москву,
И свуда сам понављао ове речи:
Моја драга престоницо,
Моја златна Москво!
Моја драга престоницо,
Моја златна Москво!
|
