Михаило Палеолог (син цара Јована V)

Михаило Палеолог
Датум смрти1376
РодитељиЈован V Палеолог
Јелена Кантакузин

Михаило Палеолог (грч. Μιχαήλ Παλαιολόγος лат. Michael Palaiologos, умро 1376 или 1377. године) је био син византијског цара Јована V Палеолога и царице Јелене Кантакузин и брат царева Андроника IV Палеолога и Мануела II Палеолога, члан династије Палеолога.

Биографија

Његов деда по мајци био је византијски цар Јован VI Кантакузин, а бака царица Ирина Асен (унука бугарског цара Јована Асена III и царице Ирине Палеолог, ћерке византијског цара Михаила VIII Палеолога). По очевој страни, унук је цара Андроника III Палеолога и царице Ане Савојске.

Михаило је деспот Загорске деспотовине.

Ратовао је са деспотом Добротицом, владаром суседне Добруџанске деспотовине. Њих двоје су склопили мир и деспот Михаило Палеолог се венчао 1374. године. са Добротицином ћерком.[1][2][3][4] Њих двојица су ушли у савез који је имао за циљ да постави Михаила на престо Трапезунтског царства.

Године 1366. деспот Михаило Палеолог је пратио свог оца у престоницу Угарске краљевине, Будим, да тражи војну помоћ против Османлија.[4] Око 1371. год он је гувернер Месемврије.

Године 1376-1377. он је, у савезу са Млечанима и деспотом Добротицом, покушао да се домогне престола цара Алексија III Великог Комнина, цара Трапезунта. Њихов поход на мору је неуспешан. Убрзо после тога, 1376. или 1377. године, деспота Михаила Палеолога је у Друстеру убио његов шурак Тертер, један од синова деспота Добротице.[1][4]

Референце

  1. ^ а б Атанасов, Георги (2009), Добруджанското деспотство (PDF) (на језику: бугарски), стр. 108, Архивирано из оригинала (PDF) 2016-03-04. г., Приступљено 2019-10-20 
  2. ^ Guilland, Rodolphe (1959), „Recherches sur l'histoire administrative de l'Empire byzantin: Le despote, δεσπότης”, Revue des études byzantines (на језику: француски): 64 
  3. ^ Schreiner, P (1975), Die byzantinischen Kleinchroniken, I, Wien, стр. 182—183 
  4. ^ а б в Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Kaplaneres, Sokrates; et al. (1989), „21522. Παλαιολόγος Μιχαήλ”, Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit (на језику: немачки), 9, Wien: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, ISBN 3-7001-3003-1 

Литература

  • W. Miller, Trebizond: The Last Greek Empire of the Byzantine Era, Chicago, 1926.
  • Радивој Радић (2022). Историја Трапезунтског царства. Београд: Завод за уџбенике. ISBN 978-86-17-20766-1.