Рођен је 15. марта 1900. у селу Табановићу код Шапца, где је завршио основну школу, а гимназију у Шапцу. Студирао је на Тирингијском државном Универзитету у Јени (Немачка) и на Филозофском факлултету Универзитета у Инзбруку (Аустрија). Докторирао је 1929. године у Јени. По завршеним студијама, најпре је радио као гимназијски професор у Србији и Црној Гори. Затим је радио на Зоолошком институту Филозофског факултета Универзитета Краља Александра I у Љубљани, Земаљском музеју Босне и Херцеговине у Сарајеву. На инсистирање Боривоја Дробњаковића,[5] постављен је на место руководиоца Зоолошког одељења Музеја српске земље у Београду 1938, а 1941. године је постао ванредни професор на Пољопривредно-шумарском факултету Београдског универзитета у Сарајеву. Две године касније постао је доцент на Катедри зоологије Филозофског факултета Универзитета у Београду.[1]
После Другог светског рата, постао је ванредни професор на Пољопривредно-шумарском факултету у Београду. Године 1947. изабран је за ванредног професора на Катедри зоологије Филозофског факултета. Почасни члана Академије за зоологију у Агри у Индији постао је 1954. године.[1] Од 1956. је био редовни професор у Зоолошком заводу Природно-математичког факултета у Београду[4] На предлог Природно-математичког одељења, за дописног члана изабран је 1958, а десет година касније (1968) и за редовног члана САНУ,[6] на одељењу за природно-математичке науке.[4]
У недостатку наставника држао је наставу и на више других факултета и универзитета у Југославији (Пољопривредни факултет у Београду, Филозофски факултет у Скопљу, Природно-математички факултет у Приштини, Природно-математичком факултету у Новом Саду). По позиву, као гостујући професор је радио на многим универзитетима у СР Немачкој и активно сарађивао са више научних и стручних институција у земљи и свету, а као истраживач природе, учествовао је у истраживачким експедицијама широм света. Био је председник и члана Управе Српског биолошког друштва, а такође и један од оснивача и почасни члан Друштва за заштиту биља НР Србије (1958).[1]
Погинуо је у авионској несрећи 20. априла 1968. године у Намибији, заједно са члановима немачког зоолошког друштва[3], током научно-истраживачке експедиције.[6] Његови посмртни остаци сахрањени су три месеца касније на Новом гробљу у Београду.[1]
Милутин Радовановић је посебну пажњу посветио херпетофауни Балкана, феноменима живог света као што су неотенија, острвске специјације, еволуција отровног апарата и скелет главе змија. Његова дела и данас су присутна у савременој научној литератури. Американац Крејг Адлер га је уврстио у историју светске херпетологије.[3]
Једна улица у Шапцу носи име „Академика Радовановића“.[9]
Објављена дела
Објавио је 47 стручних и научних радова, од којих је 27 штампано у инсостранству (Немачка, Аустрија, Енглеска и Францускоа), 6 књига, 2 брошуре и велики број популарно-научних чланака.[6] Његови научни радови, као и докторска дисертација и данас се често цитирају од стране многих научника у свету.[1]
Историја развитка животињског света и човека (1941)[6]
Предавања из зоологије, уџбеник намењен првој послератној генерацији студената Пољопривредног факултета 1945—1946 године, које у другом издању носи наслов Основи зоологије (1948)[10]
Змије Балканског полуострва (заједно са Кирилом Мартином, 1950)[6]
^„Архивирана копија”(PDF). Годишњак за 2012. Београд: Српска академија наука и уметности. CXIX: 44. 2013. ISSN0351-0336. Архивирано из оригинала(пдф) 20. 10. 2013. г. Приступљено 20. 10. 2013. „Радовановић Милутин (Табановић, код Шапца, 15. марта 1900 – Винтхук, Африка, 21. априла 1968) – Дописни члан Академије од 30. јануара 1958; редовни од 7. марта 1968. (Бгр., ббл.: Годишњак LXVIII).”|first1= захтева |last1= у Editors list (помоћ)
^ абв„Милутин Радовановић”. sanu.ac.rs. Српска академија наука и уметности. Архивирано из оригинала 15. 10. 2013. г. Приступљено 15. 10. 2013.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
Савић, Иво Р. (2013). Станковић, Славиша, ур. 160 година биологије ...(пдф). Београд: Биолошки факултет Универзитета у Београду. стр. 30. ISBN978-86-7078-102-3. Приступљено 14. 10. 2013.