Рођен је 1925. године у месту Акокоро на северу Уганде. након напуштања студија, некло је време учествовао у покрету за независност Кеније, након чега се 1956. године вратио у Уганду и постао члан Народног конгреса Уганде.[1]
Одвео је земљу до независности од британских колонизатора1962. године. Вршио је функцију премијера од 1962. године до 1966. године, када је парламент затражио истрагу због наводне умешаности Оботеа и Иди Амина у кријумчарење злата и слоноваче. Оботе је укинуо устав, затворио чланове опорбе и прогласио се председником 1966. године.
Амин га је свргнуо 1971. године, док је био на путу у Сингапур. После војног удара, склонио се у Танзанију. Оботеов пад поздравили су многи Уганђани.[2]
Када су Амина срушиле танзанијске снаге 1979. године, Оботе се вратио у земљу и владао још пет година. Његов други председнички мандат обележио је крвави грађански рат. С власти га је срушила група официра 1986. године, а Оботе је побегао у Танзанију, па у Замбију.
Планирао је да се врати у Уганду, али је умро 10. октобра 2005. године од затајења бубрега у болници у Јоханезбургу.[3] Приређена му је државна сахрана у главном граду Уганде, Кампали, октобра 2005. године.[4]
