Милош Хавел

Милош Хавел
Хавел 1942.
Лични подаци
Датум рођења(1899-11-03)3. новембар 1899.
Место рођењаПраг,  Чехословачка
Датум смрти25. фебруар 1968.(1968-02-25) (68 год.)
Уметнички рад
Пољефилмски продуцент
Најважнија дела
Барандов студио

Милош Хавел (3. новембар 1899 — 25. фебруар 1968) је био чешки филмски продуцент и директор студија. Хавел је био директор филмске продукцијске куће Луцернафилм, коју је основао његов отац 1912. године. Био је и председник филмског студија А-Б, који је 1932. године изградио своје нове студије Барандов у Прагу. Остао је на челу студија током немачке окупације Чехословачке. После Другог светског рата његове ратне активности биле су жестоко критиковане, а суђено му је због оптужби за сарадњу са нацистичком Немачком. Иако је ослобођен оптужби, забрањено му је да ради у филмској индустрији. Напустио је земљу и настанио се у Минхену. Био је стриц чешког председника Вацлава Хавела, његов брат (1897–1979) по имену Вацлав је био отац председника Вацлава.

Каријера

Хавел је водио биоскоп Луцерна Палас у Прагу и касније основао Барандов Студије.[1][2] Током немачке окупације Чехословачке, Хавел је био приморан да прода свој удео у студију Барандов, али је остао на челу и штитио њено особље од принудног рада у Немачкој.[2] У то време, Барандов Студио је производио филмове и пропагандне филмове за владу Протектората Чешке и Моравске, као и чешку продукцију.[2][3] Хавелу је касније приписано да је искористио свој утицај у Протекторату како би омогућио Лиди Бааровој, бившој љубавници Јозефа Гебелса, да игра у филмовима који су постали неки од њених најбољих филмова.[4]

После Другог светског рата, Хавел је са разних страна осуђиван због својих ратних активности; иако су понекад оптужбе биле политички мотивисане, чак је и Хавелов породични пријатељ Јаромир Копецки приватно поверио Вацлаву Хавелу своје мишљење да је Хавел био сарадник нациста.[5]

Хавел је покушао да емигрира, али му је одбијена излазна виза.[5] У марту 1949. ухапшен је и суђено му је под оптужбом за сарадњу са нацистичком Немачком.[6] Тужилаштво је такође тврдило да је користио палату Луцерна да испуни своје "перверзне жудње" за младићима.[6] На крају је ослобођен оптужби због недостатка доказа, али ипак му је забрањено да ради у филмској индустрији као „морално неподобном“, а Барандов Студио је национализован.[6][7] Хавел је покушао да напусти земљу 1949, али су га совјетске власти ухапсиле и депортовале назад у Чехословачку где је осуђен на годину дана рада.[3][6] [а] Превремено пуштен због лошег здравља,[3][6] отишао је да остане код породице Вацлава Хавела, наилазећи на мешовиту добродошлицу по доласку код мајке Вацлава Хавела која је рекла да је породица доживела „већ довољно невоља због тебе“.

Хавел је напустио земљу други пут 1952. године, на крају се настанио у Минхену где је поднео тужбу против УФА ГмбХ због неплаћања за коришћење Барандова.[3][6] Хавел је искористио приходе од своје успешне тужбе да започне посао у Минхену.[6]

Лични живот и наслеђе

Хавел је био стриц Вацлава Хавела.[8] Вацлав Хавел је 1999. организовао стоти рођендан свог покојног стрица.[9] Филм о животу Милоша Хавела, по сценарију Јана Новака, ради се од 2016. године.[10]

Ана Батистова је, у прегледу Хавелове биографије, написала:

„Његово кратко чланство у Националној фашистичкој лиги, његове везе са масонима, чешком и немачком обавештајном службом и откривање једног од његових пријатеља као двоструког агента само доприносе нејасноћи, која нам, с једне стране, не дозвољава да обојите његов лик једноставно црно или бело. С друге стране, како тврди аутор његове биографије, ова нејасноћа му је вероватно омогућила да помогне домаћој филмској индустрији, и да је на крају сачува од немачких руку.“ [3]

Напомене

  1. ^ Ownership of Havel's properties were transferred back to the Havel family after the Velvet Revolution.

Референце

  1. ^ Volynsky, Masha (23. 4. 2013). „New book about film magnate Miloš Havel launched in Prague”. Radio Prague. Приступљено 2. 3. 2018. 
  2. ^ а б в Margry, Karel (2007). „Newsreels in Nazi‐occupied Czechoslovakia: Karel Peceny and his newsreel company Aktualita”. Historical Journal of Film, Radio and Television. 24 (1): 69—117. doi:10.1080/0143968032000184506. 
  3. ^ а б в г д Batistová, Anna (2016). „Krystyna Wanatowiczová: Miloš Havel – český filmový magnát.”. Apparatus Journal. University of Regensburg. Приступљено 2. 3. 2018. 
  4. ^ Demetz, Peter (2009). Prague in Danger: The Years of German Occupation, 1939–45: Memories and History, Terror and Resistance, Theater and Jazz, Film and Poetry, Politics and War. Macmillan. стр. 197. ISBN 978-0374531560. 
  5. ^ а б Keane, John (2012). Vaclav Havel: A Political Tragedy in Six Acts. Bloomsbury. стр. 70—72. ISBN 978-1408832080. 
  6. ^ а б в г д ђ е Sayer, Derek (2015). Prague, Capital of the Twentieth Century: A Surrealist History. Princeton University Press. стр. 104—106. ISBN 978-0691166315. 
  7. ^ Zantovsky, Michael (2014). Havel: A Life. Grove/Atlantic. стр. 112. ISBN 978-0802192394. 
  8. ^ Hames, Peter (2000). „Czech Cinema: From State Industry to Competition”. Canadian Slavonic Papers. 42 (1/2): 63—85. JSTOR 40870135. doi:10.1080/00085006.2000.11092238. 
  9. ^ „LADY LUISA ABRAHAMS – A TRULY REMARKABLE LIFE”. Radio Prague. 4. 1. 2003. Приступљено 2. 3. 2018. 
  10. ^ Meils, Cathy (11. 7. 2016). „FNE at KVIFF 2016: Czech Film Boom Inspires Barrandov Production”. Film New Europe. Приступљено 2. 3. 2018.