PROFILPELAJAR.COM

Мидхат-пашина библиотека у Нишу
Мидхат-пашина библиотека у Нишу
	Остаци срушене библиотеке
Опште информације
Место	Ниш
Општина	Црвени Крст
Држава	Србија
Врста споменика	Џамија
Време настанка	1861.
Тип културног добра	Споменик културе од великог значаја
Власник	Република Србија
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе Ниш

Мидхат-пашина библиотека у Нишу била је прва библиотека, у првом смислу значења те речи, у поробљеном Нишу од стране Османског царства, која је добила име по њеном основачу, великом везиру Турске, Мидхат-паши.^[1] Он је по преузимању дужности паша у Нишком пашалуку, између 1861. и 1864. године.^[2] основао библиотеку у Бали-беговој џамији у Нишу, познатој и као Реис-ефендијина и Бурмала-џамија.^[3]

Положај

Библотека је била смештена у централном делу Нишке тврђаве у северозападном делу Бали-бегове џамије, грађене од 1521 до1523. године, као задужбина Бали-бега Малкочевића.^[4]

Статус и категорија заштите

Због свог историјског и археолошког значаја Бали-бегова џамија у Нишкој тврђави проглашена је, 23. децембра 1982. године, за „Културно добро од великог значаја“ и под бројем СК 289 уведено је у централни регистар споменика културе у Републици Србији. Као основ за упис у регистар послужило је решење Завода за заштитуту и научно проучавање споменика културе НРС бр.671/48 од 6. маја 1948. године.^[5]

Надлежни завод који води локални регистар и бригу о овом археолошком локалитету је: Завод за заштиту споменика културе Ниш. Овај завод је и извршио конзерваторске радове на џамији, током 1972. и од 1976. до 1978. године.^[6]

Предуслови за настанак библиотека у Нишу

Писменост за време турске владавине код Срба била је врло ограничена, и то на мали број и проценат становништва одређених друштвених група (властела, свештенство). Самим тим образовање је било оскудно и незнатно, односно и оно, као појам, сводило се искључиво на писменост. Такође, црква је била стециште свих оних који су тежили писмености, и заједно са манастирима прва и једина школа у којој се учило читање и писање.^[7]

Током Првог српског устанка, осим цркве, потребу за неком врстом образовања почиње да има и државна управа, односно власт која оформљује прве и основне институције друштва. То је приморало Османлијску власт да све више у Нишком пашалуку уважава права Срба на њихово образовање.^[8]

Према подаци из архивских докумената познато је, да су у 19. веку у поробљеној Србији деца учила по џамијама код турских хоџа. Међутим, с обзиром да је Ниш, у то време био седиште санџака, у којем су, поред неколико хиљада војника и официра, радили и бројни чиновници - од образовних суатанова постојале су модерна средња школа „Руждија“ (нижа гимназија) и библиотека, па је, сасвим логично, морало бити и више основних школа од којих су се многе налазиле унутар ѕидина ниђке тврђави где се налазио центар културног и јавног османлијског друштва.

Поред развоја образовних потреба и јачања трговине у Османлијском царству, и на Балкану, на простор Нишког пашалука с почетка 19. века, деловали су и утицаји из суседних словенских покрајина, а пре свега, од турске власти ослобођена, Кнежевине Србије, својом просветом и својом политиком.

Истовремено је и централна Османлијска власт прокламовала својим законима; (Хатишерифом (1839) и Хатихумајуном (1856) ) толерантније односе, у погледу просветних иницијатива за муслиманско и хришћанско становништво. Међутим ти последњи напори Османлијске власти, нису значајније допринели да Нишки пашалук изађе из заосталости.

Иако је период, пред распад Османлијског царства, имао релативни просветни успон, гледано у тадашњим приликама, и даље је Нишки пашалук био веома заостао просветно и културно, са око 97% неписменог становништва.^[9]

Велике заслуге за убрзаније описмењавање нишлија поред владике Венедикта и владике Калиника имао је и контровезни Мидхад-паша који је шездесетих година 19. века наредио да су у Нишу оснује библиотека, изгради српска основна школа на два спрата за 300 ученика, код Саборне цркве, чију је изградњу лично помогао и сам паша са 2.000 гроша и Ислахана (јавна радионица) у којој су примана муслиманска и хришћанска деца да стекну основно образовање и науче неки занат (терзијски, обућарски, кожарски, ћилимарски).^[10]

Иако су у овим школама као предавачи доминирали српски учитељи Мидхад-паша је наредио да хришћанска деца обавезно уче турски језик. Учитељ је био Ибрахим Наџет-ефендија. Зато су грађани Ниша, у бројним написима осуђивали политику Мидхад-паше, који иако се представљао правичним управником, у суштини вршио иста насиља као и његови претходници.^[11]

Поред отварања школа, и оснивање једне од првих библиотеке у историји Ниша, утицало је на даље ширење писмености у Нишком пашалуку и представљало одређени прогрес, без обзира чиме је оно било мотивисано.

Историјат библиотеке

Прву библиотеку, познату као Мидхат-пашина библиотека, у првом смислу значења те речи, у поробљеном Нишу, основао је у Бали-беговој џамија у тврђави, велики везир Турске, Мидхат-паша по преузимању дужности паша у Нишком пашалуку, између 1860. и 1864. године.^[2] За њен рад Мидхат-паша је у два наврата обезбеђивао новац (3.162 куруша и 15 000 куруша). Бројала је око тридесет књига верског, научног, филозофског и белетристичког карактера, које су набављане у Цариграду и на другим местима.^[12] Могуће је да је библиотека имала књиге и на српском језику1375, али тај податак треба узети са резервом...јер добављање књига из Србије за читалаштво у Нишком пашалуку више пута било је компромитовано и забрањивано од османских власти, јер нису испуњавале прописе цензуре. Тако да, у случају забране промета књига из Србије, није познато одакле су онда књиге на српском језику могле да буду (легалним путем и са дозволом власти) добављане за ову установу.^[13]

Када је Мидхат-паша, по потреби службе премештен из Ниша, библиотеку је нова Турска власт врло брзо запустила. Њен фонд остао је на броју од почетних тридесетак књига, а мањкала су и средства за њено одржавање.^[14]

Међутим, донацијом нишког валије, Абдурахман-паше (1867/68—1872/73), у износу од 15.000 гроша, библиотека је обновљена и свечано поново отворена јануара 1868. године. Фонд библиотеке чинило је више стотина увакуфљених књига, које су се до тада налазиле по џамијама и текијама у Нишу.^[15]

Абдурахман-паша је очито био особа која је умела да мотивише богате Турке из Ниша да обнове и обогаћују књижевни фонда јер је се из познатих извора зна да су турски чиновници, учитељи, официри, трговци, занатлије и земљопоседници дали велике прилоге. Овим прилозима купљене су књиге из разних научних области, али и два прецизна часовника за мувекит (читаоницу) која се такође налазила у библиотеци.^[16]

Читаоци нису могли да износе књиге ван библиотеке, али је зато библиотека била отворена и увече, а зими су просторије адекватно грејане.

Библиотека је радила све до ослобођења Ниша од турака 11. јануара 1878. године.^[17]

Положај, пространство и изглед објеката

Бали-бегова џамија у Нишу, која је у архитектонском погледу, грађевина складних пропорција и технике зидања, представља јединствени споменик муслиманске архитектуре у Србији.^[18]

Објекат Џамије је квадратне основе, површине од 64 м², са засведеном полукалотом, и централно постављеним михрабом, окренутим према Меки. Висина темена куполе је 11,95 m. Зидана је од притесаног камена и уоквирена опеком. Унутрашњост осветљава 16 прозора.

Фебруара 1868. године Абдурахман-паша покренуо је иницијативу да се уз библиотеку направи просторија за окупљање и разговор, као и да се набаве два велика часовника како би се прецизније одређивало време Рамазана.^[14]

Унутрашње просторије, красили су часовник, ћилими и простирке које су набављене из нишке ислахане, где су израђивани.^[14]

Са спољашње стране, на северозападном зиду џамије, налази се двокуполни трем са четири лука и три стуба. Спољашности здања имало је уређену фасаду и украсе. Десно од улаза налазио се минарет, који је порушен после ослобођења од Османлија, и никада више није обнављан. Уз северни зид џамије делимично су видљиви су археолошки остаци Мидхад-пашине библиотеке и минарета.^[19]

Бали-бегова џамија: са двокуполним тремом са четири лука и три стуба и остацима Мидхад-пашине библиотеке и минарета

Радно време

Библиотека је радила даноноћно, како би официрима, чиновницима и писарима који су били њени чланови, а због дневних обавеза нису могли преко дана да је посећују библиотеку то чине ноћу.^[20]

Види још

Извори

^ Davison R. H., Midhat-pasha, Encyclopaedia of Islam, VI, Leiden 1991, 1031–1035.
^ ^а ^б Eren, Ismail (1968). Midhat-pašina biblioteka u Nišu, Bibliotekar 1-2, 33.
^ Живановић Ж., Ниш и нишке знаменитости, прир. Г. Максимовић, М. Ракоција, Ниш 2004.
^ Андрејевић Б. (1996). Споменици Ниша: заштићена културна добра од изузетног и великог значаја. Ниш: Просвета;
^ Бали-бегова џамија у Нишкој тврђави, Споменици културе у Србији
^ Мирчетић Д. Ж. (2002). Историјски архив Ниш 1948-1998. Ниш: Вук Караџић
^ Аврамовић З, Друштвене и политичке карактеристике српског образовања и васпитања 1804–2004, Просвета, Београд, 2005.
^ Чунковић. С, Школство и просвета у Србији у 19. веку, Народна књига, Београд, 1971.
^ Dejanović, Dragoljub, Stamenković, Đorđe, Dimitrijević, Dragan, Radičević, Žarko i dr. (1983). Istorija Niša I knjiga. Niš: Gradina i Prosveta Niš.
^ Андрејевић Б., Мидхат паша, Енциклопедија Ниша – историја, Ниш 1995, 155.
^ Grupa autora, Niš u Razdoblju Turske vlasi 1428-1878, Prosvetne i kulturne prilike, U: Istorija Niša, knjiga I, Gradina, Niš 1986 pp. 329.
^ Р. Требјешанин, Трагом српске књиге на територији југоисточне Србије до 1878, 292; Дунавъ, 21. февруарiя 1868, 507.
^ Милан H. Ранђеловић, Културне прилике у Нишу у XIX веку у време османске управе: архивистичко-документалистички приступ, Докторска дисертација, Универзитет у Београду, Филолошки факултет Београд, 2021. стр.283
^ ^а ^б ^в Милан H. Ранђеловић, Културне прилике у Нишу у XIX веку у време османске управе: архивистичко-документалистички приступ, Докторска дисертација, Универзитет у Београду, Филолошки факултет Београд, 2021. стр.296
^ И. Ерен, Митхат-пашина библиотека у Нишу, Библиотекар: часопис за теорију и праксу библиотекарства, бр. 1–2, Београд 1968, 33.
^ Андрејевић Б. (1996). Споменици Ниша: заштићена културна добра од изузетног и великог значаја. Ниш: Просвета
^ Lovrić, Bruno (1927). Istorija Niša 1878 – 1928, (b.i.) 68.
^ Група аутора (2011). Лексикон града Ниша. Београд
^ Ђуровић Љ., & Вучковић Н. (2013). Водич Историјског архива Ниш. Ниш: Пунта.
^ Дунавъ, 26. февруарiя 1869, 711.