Мађарски вепровац

Мађарски вепровац
Doronicum hungaricum Rchb.f.
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Врста:
D. hungaricum
Биномно име
Doronicum hungaricum
Синоними[1] [2]
  • Doronicum longifolium Griseb. & Schenk
  • Doronicum hungaricum subsp. praehungaricum Pénzes
  • Doronicum plantagineum var. hungaricum Sadler

Мађарски вепровац (лат. Doronicum hungaricum) је вишегодишња биљка из фамилије Asteraceae. Врста се јавља у југоисточној Европи и западним, умереним деловима Азије.[3][4]

Опис врсте

Мађарски вепровац је вишегодишња биљка. Има кртоласти ризом. Стабљика је усправна, цилиндрична, висока 25-85 cm и најчешће се завршава једном главичастом цвашћу. Листови су у доњем делу стабљике голи и имају дршке, целог су обода и дугуљасто-елиптичног облика. У горњем делу стабљике листови су са кратким дршкама или седећи, често длакави. Главице су пречника 4-6 cm, а на спољашњој страни су листићи инволукрума, уско линеарни, длакави и ушиљени. Цветови су жуте боје, па и главица коју сачињавају. Плод је ахенија дугачка 2-3 mm, са браздама. Цвета од априла до маја.[3]

Распрострањење у Републици Србији

У Србији мађарски вепровац настањује травна станишта и шуме, а често се доводи у везу са флорама шумостепа. Представља балканско-панонско-дакијски ендемит, ретку врсту која је припадни део суппанонског флорног елемента. Распострањење ове врсте обухвата: Војводину, околину Београда, Ђердап и кањон Лазереве реке у источној Србији, као и поједине локалитете у Метохији.[3][5]

Угроженост и заштита врсте

Мађарски вепровац има статус строго заштићене биљне врсте у Републици Србији.

Галерија

Референце

  1. ^ „Doronicum hungaricum Rchb.f.”. Приступљено 07. 11. 2023. 
  2. ^ „Doronicum hungaricum”. Приступљено 07. 11. 2023. 
  3. ^ а б в Јосифовић, М. (1975). Флора СР Србије 7. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 139-140. 
  4. ^ Томовић, Г.; Ранђеловић, В.; Никетић, М.; Вукојичић, С.; Златковић, Б. (2003). „New distribution of some pontic and submediterranean plant species in Serbia”. Archives of Biological Sciences 55(1-2): 45—54. 
  5. ^ Лакушић, Д.; Никетић, М.; Стевановић, В. (1996). „Флористичка разноврсност резервата "Кањон Лазареве реке и Малиник"”. Екологија 31(2): 49—59. 

Спољашње везе