Мађарски вепровац
|
|
Doronicum hungaricum Rchb.f.
|
Научна класификација
|
Царство:
|
|
Тип:
|
|
Класа:
|
|
Ред:
|
|
Породица:
|
|
Потпородица:
|
|
Род:
|
|
Врста:
|
D. hungaricum
|
Биномно име
|
Doronicum hungaricum
|
Синоними[1] [2]
|
- Doronicum longifolium Griseb. & Schenk
- Doronicum hungaricum subsp. praehungaricum Pénzes
- Doronicum plantagineum var. hungaricum Sadler
|
Мађарски вепровац (лат. Doronicum hungaricum) је вишегодишња биљка из фамилије Asteraceae. Врста се јавља у југоисточној Европи и западним, умереним деловима Азије.[3][4]
Опис врсте
Мађарски вепровац је вишегодишња биљка. Има кртоласти ризом. Стабљика је усправна, цилиндрична, висока 25-85 cm и најчешће се завршава једном главичастом цвашћу. Листови су у доњем делу стабљике голи и имају дршке, целог су обода и дугуљасто-елиптичног облика. У горњем делу стабљике листови су са кратким дршкама или седећи, често длакави. Главице су пречника 4-6 cm, а на спољашњој страни су листићи инволукрума, уско линеарни, длакави и ушиљени. Цветови су жуте боје, па и главица коју сачињавају. Плод је ахенија дугачка 2-3 mm, са браздама. Цвета од априла до маја.[3]
Распрострањење у Републици Србији
У Србији мађарски вепровац настањује травна станишта и шуме, а често се доводи у везу са флорама шумостепа. Представља балканско-панонско-дакијски ендемит, ретку врсту која је припадни део суппанонског флорног елемента. Распострањење ове врсте обухвата: Војводину, околину Београда, Ђердап и кањон Лазереве реке у источној Србији, као и поједине локалитете у Метохији.[3][5]
Угроженост и заштита врсте
Мађарски вепровац има статус строго заштићене биљне врсте у Републици Србији.
Галерија
-
Станиште мађарског вепровца на планини Радан
-
Станиште мађарског вепровца на планини Радан
-
Цваст мађарског вепровца
-
Мађарски вепровац
-
Хабитус мађарског вепровца
Референце
- ^ „Doronicum hungaricum Rchb.f.”. Приступљено 07. 11. 2023.
- ^ „Doronicum hungaricum”. Приступљено 07. 11. 2023.
- ^ а б в Јосифовић, М. (1975). Флора СР Србије 7. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 139-140.
- ^ Томовић, Г.; Ранђеловић, В.; Никетић, М.; Вукојичић, С.; Златковић, Б. (2003). „New distribution of some pontic and submediterranean plant species in Serbia”. Archives of Biological Sciences 55(1-2): 45—54.
- ^ Лакушић, Д.; Никетић, М.; Стевановић, В. (1996). „Флористичка разноврсност резервата "Кањон Лазареве реке и Малиник"”. Екологија 31(2): 49—59.
Спољашње везе