Маргарита од Наваре (фр.Marguerite de Navarre; Ангулем, 11. април1492 — Одос, 21. децембар1549), такође позната као Маргарита од Француске, Маргарита од Ангулема (фр.Marguerite de Navarre, Marguerite de France, Marguerite d'Angoulême) била је принцеза орлеанске гране францускединастије Капет.
Маргарита се бавила књижевношћу и аутор је многих песама, драма и збирке прича „Хептамерон“ (фр.L’Heptaméron).
Маргаритин утицај и престиж су изузетно порасли када је њен брат Франсоа крунисан за краља Француске 1515. После смрти првог мужа, удала се за Анрија II од Наваре1525, и тако постала краљица Наваре. Исте године, успела је да вештим преговарањем ослободи брата, краља Франсоа I, из заробљеништва у које је запао у Италији.
Историјски записи кажу да је била племенит владар, да је комуницирала са обичним народом и била заинтересована за њихове бриге. Она и супруг, краљ Анри, помагали су сиромашне студенте и многе људе у невољи. Често је посредовала у сукобима римо-католика и протестаната. Иако је заговарала реформацију цркве, никада није постала калвиниста.
Леонардо да Винчи је умро 1519. док је био гост Маргарите и њеног брата. Пре смрти, пројектовао је њихов замак.
Холандски хуманиста, Еразмо, једном јој је приликом упутио следеће похвалне речи : „Већ дуго ценим многе изванредне врлине којима Вас је Бог обдарио; мудрост филозофа, чедност, умереност, благодарност, снагу душе и изванредну равнодушност према свим таштинама овог света. Ко се не би задивио оваквим квалитетима сестре великог Краља, тако реткима чак и међу свештеницима и калуђерима“.
