Налази се под планином Пониквама, на реци Биоски[1] (тј. Ђетињи). Смештен је у атару села Врутци, код Ужица, на десној обали истоименог језера. Манастирскихрам посвећен је светом Великомученику Георгију. Порекло имена Рујан је од биљке руј, која расте у долини реке Ђетиње. По њој је читава област, као и манастир добила име, Рујно.
Богати манастирски поседи и приходи од "бање"[3] су довели до тога да он доживи процват. Та манастирска бања звала се "Биоштанска Бања". Манастир има посебан значај за српску културу. У њему је настала и радила прва штампарија у Средњовековној Србији. Монах Теодосије, је 1536. и 1537. године, штампао чувено Рујанско четворојеванђеље, у импровизованој техници, у дуборезу израђеним словима. Међутим, Турци су убрзо открили штампарију, спалили је, а манастир уништили. Преживели монаси су пребегли у манастир Рачу.[4] Постоји и претпоставка да је манастир пострадао и 1608. године.[5] Манастир су Срби масовно походили до Кочине крајине (1788) да би од тад запустео. Земљиште су присвојили Турци из Биошћа. До 1856. године срез се звао по њему Рујански, као и претходно кнежина тог имена.[6]
По једном запису из 1857. године, од манастирске цркве је остао само камен часне трпезе, а стубови однесени и узидани у зграду медресе (муслиманске средње школе) у Ужицу. По изградњи бране „Врутци” на Ђетињи 1980. године, манастир је потопљен након формирања вештачког језера Врутци.
Манастир је обновљен у периоду од 2004—2006. године, када је освештан 5. маја 2007. године и насељен монасима. Обновљен је у спомен прве српске штампарије.[8] Првобитно манастириште је потопљено и ту се налази водоакумулација (језеро) Врутци. Рујан се сада налази на новој, вишој локацији. Игуман манастира је 2018. године јеромонах Теодосије, а братство чине четири монаха. Као и првобитни храм и нови је посвећен Светом Георгију и обложен црвеним каменом који подсећа на руј, биљку црвене боје. Храм је зидан у стилу базилике.[9]
