Манастир Јерменчић налази се на Озрену, на 850 м надморске висине, са црквом посвећеном Светим арханђелима Гаврилу и Михаилу. Од Сокобање је удаљен 8 км, а поред манастира протиче Чучуњска река.
У непосредној близини манастира Јерменчић налази се велики број извора, чак осам, од којих је два каптирао сам хајдук Вељко. Данас у манастиру нема свештених лица, али постоје покушаји да манастир поново оживи. Писаних докумената о постанку и развоју манастира нема, јер су уништени за време паљења манастира од стране Турака 1796. године.
Прошлост
По једном предању манастир су подигли јерменски војници 1392. године,[1] који су као вазална војска учествовали у боју на Косову на страни Турака. Када су видели да се боре против хришћана, напустили су битку, прешли на страну Срба. По другим причама ради се о Јерменима који су бежали од Турака. Они су подигли манастир, за који се прича да је био веома богат и да је бројао преко 400 монаха.[2] По другом извору манастир су подигли јерменски монаси. Калуђери су после турског разарања избегли на Фрушку гору[3]. Црква је обновљена за време Првог српског устанка по заповести српског вожда Карађорђа.[4]
Средином 19. века Јерменчић је „манастириште” у месту Јерменчићу. То је стара „црквина” на коју је 1864. године скренула пажњу једна жена. Почео се ту од тада побожни народ окупљати и од прилога ће уследити обнова. Наводно је 1875. године[5] када је извршена оправка приход износио 15—20.000 гроша капитала.[6] Прве остатке манастира открио je Наста Костић из Сокобање у Српско-турском рату,[2] и тада је подигнута једнобродна црква од камена, после чега је више пута мењана.[3] Спомен-чесма поред манастира изграђена је 1874. године, а звоник 1875. године.
Манастирске реликвије нису сачуване, изузев бронзаног печата у облику ромбоида, који на једној страни има се лик Светог архангела, а на другој мотив са источњачком шаром.[3]
У манастиру од 70-их година не живи нико, а један од последњих монаха био је јеромонах Емилијан Станковић (1970). Последња реконструкција и обнова манастира је извршена 1992. године.[2] Сваке године, на Светог архангела Гаврила, 26. јула, организује се сабор, када се код манастира окупља велики број људи.[3]
Види још
Референце
Спољашње везе
