Мала Кладуша–Подзвизд офанзива

Мала Кладуша–Подзвизд офанзива била је НОЗБ и Српска офанзива за заузимање села источно од Велике Кладуше. Циљ је био елиминисање 5. корпуса из рејона Мале Кладуше-Подзвизда. Ова офанзива је трајала од 10. јануара до 21. марта 1995. Аутономаши су успјели да заузму ова села, а АРБиХ је изгубио комаданта Јасмина Куленовића.[1]

Мала Кладуша–Подзвизд офанзива
Део рата у БиХ
Време10. јануар21. март 1993.
Место
Исход Побједа Народне Одбране Западне Босне
Сукобљене стране
 Западна Босна
 Република Српска
 Република Босна и Херцеговина
Команданти и вође
 Западна Босна Франко Симатовић
Србија Франко Симатовић
Република Босна и Херцеговина Атиф Дудаковић
Република Босна и Херцеговина Изет Нанић
Република Босна и Херцеговина Јасмин Куленовић 
Укључене јединице
Јачина
5,000
1,500
непознато
Жртве и губици
непознато непознато

Позадина

Војска Републике Српске је 3 мјесеца након првог пада Аутономне Покрајине Западна Босна у операцији Тигар покренула операцију Паук са циљем поновног успостављања Аутономне Покрајине Западна Босна и поновног заузимања Велике Кладуше. Овај задатак је завршен 17. децембра 1994. године, када је НОЗБ вратила Велику Кладушу под своју контролу.[1]

Ток офанзиве

Јединице 5. корпуса прешле су из градских борби у борбе у планинском окружењу у селима југоисточно од Велике Кладуше, што је представљало отежавајући аспект битке јер су српске снаге коначно биле оспособљене за интензивну употребу артиљерије коју нису могле да користе током градске борбе. На подручју Велике Кладуше НОЗБ и елитни српски војници „Црвене беретке“ наставили су офанзиву 10. јануара против 5. корпуса АРБиХ,[2] дан након дана Републике Српске.[3] Током даљих борби на брду Прокрес погинуо је командант 5. корпуса ИДЧ Јасмин Куленовић „Хаварија“. Борбе од јануара биле су тешке и напредак на обје стране је био веома спор јер је АРБиХ имала добро успостављену одбрану на свом положају.[4]

До краја фебруара „Црвене беретке“ су извеле тешке нападе и очистиле трупе 5. корпуса у северном делу око Подзвизда. Током марта поново су отпочеле борбе за Подзвизд и Малу Кладушу. НОЗБ је успјела да заузме села Подзвизд, Мала Кладуша, Марјановац, Грахово, Горња Слапница, Кумарица и Орчеву Луку. А до 21. марта та офанзива је и завршила. Након тога, НОЗБ се фокусирала на поновно заузимање Врнограча под кодним називом Операција Врнограч.[5][6][4]

Референце

  1. ^ а б Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995 (на језику: енглески). Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis. 2002. стр. 294. ISBN 978-0-16-066472-4. 
  2. ^ „Covert Operations: Unravelling Serbian Officials' Links To Paramilitaries – Analysis”. Balkan Insight. 30. 6. 2021. 
  3. ^ Максимовић, Драган (29. 3. 2019). „Славићемо 9. јануар, без обзира на све”. Deutsche Welle. Приступљено 7. 11. 2021. 
  4. ^ а б Bosnia, Archive of Western. „Archive of Western Bosnia”. Archive of Western Bosnia (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-28. 
  5. ^ Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995 (на језику: енглески). Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis. 2002. стр. 295. ISBN 978-0-16-066472-4. 
  6. ^ Christia, Fotini (2008). „Following the Money: Muslim versus Muslim in Bosnia's Civil War”. Comparative Politics. 40 (4): 461—480. JSTOR 20434096. doi:10.5129/001041508X12911362383390.