Магистрат у Сремским Карловцима је једна од најзначајнијих и највреднијих грађевина у старом језгру Сремских Карловаца, као Просторне културно-историјске целине изузетног значаја за Србију.

Здање магистрата је одувек имало управну намену. Ту је 1848. године проглашена Српска Војводина. Данас је у здању магистрата седиште општине Сремски Карловци^[1].

Здање Магистрата у Сремским Карловцима подигнуто је раздобљу 1806-1811. у неокласицистичком духу. Првобитна намена зграде је била везана за Петроварадинска регименту у оквиру Војне границе. План здања је урадио инжењерски поручник барон Васкез 1791. године, а преправке плана је извршио 1805. инжењерски капетан Пољани.

У свечаној дворани Магистрата српски народ је маја 1848. проглашен за „политички слободан и независтан под домом аустријским и круном угарском“. Са балкона овог здања патријарх Јосиф Рајачић обнародовао је оснивање Српске Војводине. Кроз историју, како се која држава смењивала на згради Магистрата је стављала своје грбове^[2].

Зграда је више пута обнављана и осавремењавана. Последњих деценија ту је смештена Општина Сремски Карловци.

Магистрат је до данас сачувао свој првобитан изглед. Основа зграде је четвороугаона са два атријумска дворишта трапезоидне основе. Зидана је опеком, малтерисана и бојена. Двосливни кровови покривени су квадратним бибер црепом. Због косог терена, зграда према Тргу има три етаже, а на осталим деловима две.

Главна фасада окренута ка Тргу Бранка Радичевића посебно је декоративно обрађена. Издељена је по вертикали на пет делова^[2].

Магистрат у Сремским Карловцима на Викимедијиној остави.

• Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
• Листа споменика
• Званична страница општине Сремски Карловци
• Туристичка организација Сремских Карловаца