| Средњи тенк Фијат М 15/42
|
|
Тенк Фијат М 15/42 у француском музеју.
|
| Основне карактеристике
|
| Земља порекла
|
 Краљевина Италија
|
| Намена
|
средњи тенк
|
| Произвођач
|
Фијат-Ансалдо
|
| Почетак производње
|
1942.
|
| Уведен у употребу
|
1943.
|
| Број примерака
|
220
|
| Брзина на путу
|
40 km/h
|
| Димензије и маса
|
| Дужина
|
5.04 m
|
| Ширина
|
2.23 m
|
| Висина
|
2.39 m
|
| Тежина
|
15.5 t
|
| Опрема
|
| Главно наоружање
|
топ од 47 mm у куполи
|
| Споредно наоружање
|
2 митраљеза од 8 mm у трупу, још 2 у куполи
|
| Оклоп
|
42 mm
|
| Мотор
|
Фијат бензински
|
| Снага (КС)
|
192 КС
|
| Посада
|
| Посада
|
4
|
Фијат М 15/42 (итал. Carro Armato Medio M15/42) је италијански средњи тенк из Другог светског рата који је произвела фирма Фијат-Ансалдо.
Историја
Најчешћи италијански тенка на северноафричком ратишту био је М 13/40. Посада му се састојала од возача на левој страни трупа и митраљесца/радио-оператера на десној, и командира и нишанџије у куполи. Митраљезац је управљао паром митраљеза Бреда 38 од 8 mm на десној страни трупа, док је купола била наоружана топом 47/32 и спрегнутим митраљезом Бреда, са још једним митраљезом на крову за ПВО. Главни топ био је дизајниран 30-их година као пешадијско оруђе за артиљеријску подршку, и његова пробојна моћ (у ПТ улози) била је мала. М 13/40 је користио шасију тенка М 11/39 ради брже производње, али је она, због веће тежине, била преоптерећена. Такође је био склон кваровима у пустињи, док је оклоп био слабог квалитета и често се распадао приликом поготка. Возило је било употребљиво, иако слабо, у 1941, али је већ 1942. било сасвим застарело.
М 14/41 био је идентичан М 13/40, са јачим мотором и филтерима за ваздух у пустињском окружењу.
Карактеристике
Последња верзија ове породице тенкова био је М 15/42, значајно, иако касно, унапређено возило. Стари топ био је замењен специјалним ПТ топом Л40 од 47 mm. Купола је јаче оклопљена и по први пут, добила је електрични погон. Претходне верзије имале су дизел моторе, али М 15/42 имао је бензински, ради веће снаге, дајући нешто већу брзину од 40 km/h. Нажалост, у време када је М 15/42 ушао у производњу 1943., ова побољшања била су недовољна и сувише закаснела.
Референце
Литература
- Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. ISBN 978-000711228-9.
Спољашње везе
