Локалитет Прљуша на Руднику

Локалитет Прљуша на Руднику
Опште информације
МестоРудник
ОпштинаГорњи Милановац
Ентитет Србија
Држава Србија
Врста споменикаспоменик културе
Време настанкаоко 4000 година пре нове ере
Тип културног добраНепокретно културно добро

Локалитет Прљуша на Руднику је под заштитом Завода за заштиту споменика културе Краљево.[1] С обзиром да представља значајну историјску грађевину, проглашен је непокретним културним добром Републике Србије.[1]

Историја

Локалитет Прљуша се налази непосредно испод врха Мали Штурац, најнижег врха Рудника, на његовој југозападној падини на огољеном делу падине површине 2,5 ha без растиња.[1] Археолошко налазиште представља праисторијски рудник бакра са видљивим траговима старих радова.[1] На налазишту се површински јављају малахит, горски кристал и сивозелени кристаласти шкриљци. Обе сировине су користили неолитски становници централног Балкана за производњу оруђа. Цела падина је прекривена крупним сипаром у коме се налазе праисторијски камени рударски батови са жљебом.[1] Геофизичка испитивања су показала да је простор богат орудњењем и рударским окнима. На површини локалитета је документовано више од двадесет праисторијских окана.[1] Истраживањем рударског окна које се налази на самом врху брда испод пута који води ка врху Мали Штурац је потврђена претпоставка да се ради о праисторијском руднику из периода раног енеолита културе Бубањ – Хум I око 4000 година пре нове ере.[1] У централни регистар је уписан 10. априла 2018. под бројем АН 193, а у регистар Завода за заштиту споменика културе Краљево 23. марта 2018. под бројем АН 35.[1]

Види још

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е ж „Локалитет Прљуша на Руднику”. nasledje.gov.rs. Приступљено 2022-09-21. 

Литература

  • Јовановић, Б. 1988. Прљуша – Мали Штурац: праисторијски рудник бакра и горског кристала на Руднику, Зборник радова Народног музеја XVIII: 5—12.
  • Богосављевић, В. 1988. Покретни материјал са праисторијског рудникана Малом Штурцу, Зборник радова Народног музеја XVIII: 13—35.
  • Антоновић, Д. 2003 Неолитска индустрија глачаног камена у Србији. Архео-лошки институт (Посебна издања 37), Београд.
  • Antonović, D. Vukadinović, M. 2012. Eneolithic mine Prljuša – MaliŠturac: archaeological and geophysical investigations. Старинар LXII: 95—106.
  • Антоновић Д. 2013 Камено оруђе са малог Штурца: истраживање 2011. и 2012. године, зборник народног музеја XXI-1, Народни музеј, Београд: 61—76.
  • Антоновић, Д, Вукадиновић, М. Цицовић. А. 2014. Прљуша – Мали Штурац. Истраживање 2013. године. У: Д. Антоновић, Археологија у Србији: пројекти Археолошког института у 2013. Години, Археолошки институт. Београд: 34—37.
  • Антоновић, Д. 2017. Праисторијско рударство на Малом Штурцу: Истраживање 2014. године. У: И. Бугарски, Н. Гавриловић-Витас, В. Филиповић: Археологија у Србији: пројекти Археолошког института у 2014. години, Археолошки институт, Београд: 23—29.
  • Антоновић Д, Димић В. 2017. Студије Археотехнологије: Експлоатација сировина од праисторије до средњег века, Српско археолошко друштво, Београд 117—143.
  • Антоновић Д, Витезовић С, Димић В, Вукадиновић М. 2018. Прљуша-Мали Штурац, истраживање 2016. године, Археологија у Србији, пројекти Археолошког института у 2016, Археолошки институт, Београд: 13—23.
  • Антоновић Д. 2018. Енеолитски рудници бакра на Балкану, Повратак у будућност, бакрено доба у северној Хрватској, Археолошки музеј у Загребу, Филозофски факултет у Загребу, Археолошки музеј Осијек, 187—21.
  • Антоновић Д, Витезовић С, Димић В, Вукадиновић М. 2019. Прљуша-Мали Штурац, истраживање 2017. године, Археологија у Србији, пројекти Археолошког института у 2017, Археолошки институт Београд: 71—79.
  • Драгана Антоновић, Емилија Николић, Селена Витезовић, Бојан Поповић, Видан Димић, Прљуша-Мали Штурац. Истраживање, заштита и презентација праисторијског рударства на Руднику, Гласник Друштва конзерватора Србије број 44, 2020, 66—72.