Локалитет Ланиште у селу Корлаће код Рашке

Локалитет Ланиште у селу Корлаће код Рашке
Опште информације
МестоКорлаће
ОпштинаРашка
Ентитет Србија
Држава Србија
Координате43° 23′ 18″ С; 20° 37′ 31″ И / 43.3882539° С; 20.6253235° И / 43.3882539; 20.6253235
Врста споменикаспоменик културе
Време настанкаод 2. до 4. века
Тип културног добраНепокретно културно добро

Локалитет Ланиште у селу Корлаће код Рашке је под заштитом Завода за заштиту споменика културе Краљево.[1] С обзиром да представља значајну историјску грађевину, проглашен је непокретним културним добром Републике Србије.[1]

Велики број налаза са овог локалитета је изложено у склопу сталне поставке Народног музеја Краљево.

Историјат

Ланиште се налази у селу Корлаће на потесу Луг у близини насеља Баљевац. Археолошко налазиште се простире на ниској речној тераси на десној страни Ибра.[1] Локалитет су открили мештани 1971. године, ископавајући земљу за циглу. Наредне године Завод за заштиту споменика из Краљева спровео је прва истраживања овог локалитета.[2] Према истоку Ланиште је ограничено насипом за железничку пругу. Археолошко налазиште представља земљиште које се интензивно обрађује, а на њему је истражена некропола за коју је утврђено да је настајала у периоду од 2. до 4. века. Током првих истраживања седамдесетих година откривена су четири гроба, а у три од та четири гроба су пронађени и гробни прилози, углавном украсни делови одеће и накит. Они су датовани у 4. век. У четвртом гробу, који је и најбоље очуван, пронађени су и новац и керамички материјал. Недостају луксузни предмети, израђени од племенитих материјала. Униформност у начину израде предмета указује на постојање локалних радионица за њихову израду, које су своје предмете правиле по узору на увезене примерке.[1][3][4] У овим, прво откривеним гробовима су сахрањени староседеоци романизовани крајем 3. и у 4. веку, који су живели у рударском насељу у близини. При анализи нађеног материјала, приметни су и извесни готски утицаји, нпр. обликовање трна на алкама бронзаних пређица у виду животињске главе. Ово међутим није довољан доказ о промени етничког састава становништва у овом периоду.[1][5]

Гроб I на локалитету Ланиште

Каснијим истраживањима Ланишта, извршеним почетком 21. века, на свега 80 метара квадратних откривено је укупно 14 гробова. Некропола је формирана на редове, са размаком од 1,5 до 2 метра између редова. Покојници су сахрањивани у дрвене ковчеге. Гробови су оријентисани у правцу северозапад-југоисток. Током 2002. године пронађени су и први гробови са кремацијом. У гробним јамама су откривени предмети карактеристични за 2. век. Међу њима је бронзани ас Марка Аурелија и квадранс из доба Трајана. Присуство Трајановог квадранса сведочи о вези рудоносних подручја са Римом и о присуству званичних службеника Царства на овом подручју, чија је делатност била повезана са фискалним и царинским пословима везаним за рударство. По карактеристикама укопи са спаљеним остацима подсећају на рани облик гробова староседелачког становништва у Улпијани, Доклеји, Малој Копашници и Домавији. Дакле, захваљујући новијим истраживањима и новцу пронађеном на Ланишту може се закључити да постоји и ранији слој некрополе, односно да је ова некропола коришћена за сахрањивање у периоду од 2. до 4. века. Гробови са кремацијом припадају старијим слоју и потичу из 2. века, а они у којима су покојници инхумирани припадају 4. веку.[6][7][8][9]

Анализом посмртних остатака у 14 пронађених гробова утврђено је да три скелета припадају деци, један субадулту женског пола, четири тројици одраслих мушкараца и три одраслим женама. Поред њих, ту су и фрагменти скелета из девастираних укопа. За остале скелете није било могуће утврдити пол, али се тај закључак може извести на основу гробних прилога: у гробовима особа женског пола пронађен је накит, па је вероватно да су гробни прилози у виду пехара, чаша и новца били похрањени у гробовима мушкараца. Ентезопатије указују на наглашену физичку активност током живота, што је вероватно било у вези са радом у рудницима на Копаонику, активним у времену из ког потиче овај локалитет. Анализа зуба указује на лоше дентално здравље свих индивидуа, што је довело и до антеморталног губитка зуба.[10]

Саставни део локалитета је и објекат танких зидова и димензија 2,2х0,8 метара. Претпоставља се да је ово била керамичка пећ.[2] На уништеном делу некрополе (некропола је оштећена током њеног откривања 1971. године) пронађено је више тзв. случајних налаза: наруквица, украсних и функционалних делова одеће (од бронзе), лончића, шоља, посуда и здела (од печене земље).[11] Ова некропола сведочи о насељености долине ибарске комуникације (пута кроз Ибарску котлину) у време позне антике. Са друге стране, карактер евентуалне насеобине у близини некрополе Ланиште још увек није познат, то јест неопходно је извршити даља истраживања. У сваком случају долина Ибра и Копаоник су били значајна рударска област у касној антици. Економски просперитет захваљујући рударству се огледа по комадима накита и појасним копчама који су се налазили на покојницима у тренутку сахране, што се највише примећује у групи гробова са врло богатим гробним инвентаром, који чине између осталог и луксузни примерци накита, а пре свега златне и коштане огрлице уз прилог сликаног крчага врло кавлитетне израде. Са друге стране, одсуство луксузних материјала у гробовима који потичу из 4. века, одржава време економске немоћи и кризе, која је захватила простор Римског царства у његовом позном периоду.[12][13]

У централни регистар овај локалитет је уписан 10. априла 2018. под бројем АН 192, а у регистар Завода за заштиту споменика културе Краљево 23. марта 2018. под бројем АН 34.[1]

Галерија

Види још

Референце

  1. ^ а б в г д ђ „Локалитет Ланиште у селу Корлаће код Рашке”. nasledje.gov.rs. Приступљено 2022-09-21. 
  2. ^ а б Богосављевић, Вера (1988). „Ланиште код Баљевца: касноантичка некропола”. Рашка баштина. 3: 15. 
  3. ^ Богосављевић, Вера (1988). „Ланиште код Баљевца: касноантичка некропола”. Рашка баштина. 3 — преко 15; 26; 28. 
  4. ^ Богосављевић-Петровић, Вера (2001). „Археолошка ископавања на подручју Рашке”. Рашка: часопис за књижевност, уметност, науку и културу. 31 (36/37): 208—209. 
  5. ^ Богосављевић, Вера (1988). „Ланиште код Баљевца: касноантичка некропола”. Рашка баштина. 3: 33. 
  6. ^ Богосављевић-Петровић, Вера (2003). „Структура античког становништва у долини Ибра”. Рад Драгослава Срејовића на истраживању античке археологије: 195—197. 
  7. ^ Богосављевић-Петровић, Вера (2001). „Археолошка истраживања на подручју Рашке”. Рашка: часопис за књижевност, уметност, науку и културу. 31 (36/37): 208. 
  8. ^ Спасић, Слађана (2005). „Налази новца на античкој некрополи Ланиште код Баљевца”. Наша прошлост. 6: 117—119. 
  9. ^ Радовић, Предраг (2012). „Антрополошка анализа инхумираних скелетних остатака са античке некрополе Ланиште код Баљевца”. Наша прошлост. 13: 53—54. 
  10. ^ Радовић, Предраг (2012). „Антрополошка анализа инхумираних скелетних остатака са античке некрополе Ланиште код Баљевца”. Наша прошлост. 13: 66—67. 
  11. ^ Богосављевић, Вера (1988). „Ланиште код Баљевца: касноантичка некропола”. Рашка баштина. 3: 29. 
  12. ^ Богосављевић, Вера (1988). „Ланиште код Баљевца: касноантичка некропола”. Рашка баштина. 3: 32. 
  13. ^ Богосављевић-Петровић, Вера (2003). „Структура античког становништва у долини Ибра”. Рад Драгослава Срејовића на истраживању античке археологије: 200—201; 203. 

Литература

  • В. Богосављевић, Ланиште код Баљевца, касноантичка некропола, Рашка баштина 3, Краљево 1988, 15—34.
  • В. Богосављевић Петровић, Структура античког становништва у долини Ибра, Рад Драгослава Срејовића на истраживању античке археологије (ур. Никола Тасић), Крагујевац 2003, 191—209.
  • В. Богосављевић Петровић, Археолошка ископавања на подручју Рашке, Рашка: часопис за књижевност, уметност, науку и културу 31 (36/37), Рашка 2001, 207—216.
  • С. Спасић, Налази новца на античкој некрополи Ланиште код Баљевца, Наша прошлост 6, Краљево 2005, 117—139.
  • П. Радовић, Антрополошка анализа инхумираних скелетних остатака са античке некрополе Ланиште код Баљевца, Наша прошлост 13, Краљево 2012, 53—77.