Лијеве групе се данас користе у свим областима савремене математике, као и у великом делу теоријске физике. Оне омогућавају изучавање „непрекидних симетрија“, дакле симетрија које на другим математичким објектима дејствују непрекидно. Теорију ових група засновао је 1870. норвешки математичар Софус Ли како би формализовао идеју „инфинитезималне трансформације“, коју је желео да примени на диференцијалне једначине и њихове симетрије. Од 1920-их година Лијеве групе су постале делом матичног тока математике, а њиховим изучавањем најнепосредније се бави теорија репрезентација.
чине групу у односу на множење матрица, познату као пуна линеарна група GL2R. Ако скуп ових матрица на очигледан начин посматрамо уложене као подскуп од R4, оне чине отворен подскуп, који од R4 наслеђује топологију и диференцијалну структуру глатке 4-многострукости. Притом су множење матрица и операција налажења инверзне матрице рационалне, па дакле и глатке функције аргумената, те је GL2R Лијева група. Група GL2R није повезана; компонента повезаности јединичне матрице јесте група GL2+R матрица позитивне детерминанте, која је и сама Лијева група.
2 × 2 матрице ротација чине подгрупу од GL2R, коју означавамо са SO2R. Ово је једнодимензиона, компактна многострукост дифеоморфна са кругомS1, јер сваком углу φ од 0 до 2π одговара (глатко) матрица ротације
SO2R је Лијева група јер су операције множења и инверза глатке (у већој групи GL2R, па дакле и овде). У случају групе SO2R то можемо видети и директно тако што се операција групе подудара са уобичајеном операцијом сабирања на S1 ≅ R / 2πZ – производ матрица ротације које одговарају угловима φ и ψ је матрица ротације која одговара углу φ + ψ.
Постоји неколико сродних појмова. Комплексна Лијева група, попут SL2C се дефинише на исти начин користећи комплексне многострукости, и слично за p-адске Лијеве групе над пољем p-адских бројева. Бесконачно-димензиона Лијева група јесте група са компатибилном диференцијабилном структуром бесконачно-димензионе глатке многострукости. Групе матрица, попут ортогоналне и симплектичке групе, и алгебарске групе дају најчешће примере Лијевих група.
Аналогне структуре многих Лијевих група се могу дефинисати и над коначним пољима, у ком случају говоримо о групама Лијевог типа, које дају велики број типова коначних простих група.
Глисон, Монтгомери и Зипин су 1950-их година показали да за сваку (тополошку) многострукост G са непрекидним операцијама групе постоји тачно једна аналитичка структура на G која је претвара у Лијеву групу (види Хилбертов пети проблем).
Група GLnRинверзибилних матрица реда n (у односу на множење матрица) јесте Лијева група димензије n2, коју зовемо општа линеарна група, или „пуна линеарна група“. Матрице детерминанте 1 чине једну њену подгрупу, SLnR, која је такође Лијева група, димензије n2 − 1, коју називамо специјална линеарна група.
Унитарна група U(n) је компактна Лијева група димензије n2 коју чине унитарне матрице. (Пажња, ово је реална Лијева група чији су елементи представљени комплексним матрицама.) Елементи детерминанте 1 чине подгрупу, специјалну унитарну групу SU(n).
Класична метаплектичка група је Лијева група димензије 3 која је двоструко наткривање групе SL2R. Метаплектичка група не може бити представљена као група матрица. Метаплектичка група и њене општије верзије користе се у теорији модуларних форми.
Вансеријске Лијеве групе типа G2, F4, E6, E7 и E8 имају димензије 14, 52, 78, 133 и 248. Постоји и група E7½ димензије 190.