PROFILPELAJAR.COM

Легенда је жанр фолклора који се састоји од приче која садржи људске радње које су и приповједачи и слушаоци схватили, или за које су вјеровали, да су се догодиле у људској историји. Приче у овом жанру могу показати људске вриједности и посједовати одређене особине које причи дају вјеродостојност. Легенда, за своје активне и пасивне учеснике, не укључује догађаје који су изван зоне „могућности”, али може укључивати чуда. Легенде се временом могу трансформисати како би постале свјежије, виталније и реалније. Многе легенде дјелују у домену неизвјесности, учесници никад у њих не вјерују у потпуности, али се у њих никада одлучно не сумња.^[1] Легенде се понекад разликују од митова по томе што се тичу људи као главних ликова, а не богова, а понекад и по томе што имају неку врсту историјске основе, док митови углавном немају.^[2]^[3]

Браћа Грим су легенду дефинисали као „народно предање историјски утемељено”.^[4] Савремену дефиницију легенде предложио је Тимоти Р. Тангерлини 1990. године:^[5]

Легенда је, обично, кратка (моно)епизодна, традиционална, врло екотипска^[а] историзована прича изведена у разговорном режиму, одражавајући на психолошком нивоу симболичку представу народног вјеровања и колективних искустава и служећи као потврда уобичајених вриједности групе чијој традицији припада.

Етимологија и порекло

Легенда је позајмљена реч из старофранцуског која је ушла у употребу око 1340. Старофранцуска именица legende потиче од средњовековне латинске речи легенда.^[6] У раној употреби на енглеском језику, ова реч је означавала наратив догађаја. Реч legendary је првобитно била именица (уведена током 1510-их) која значи збирку или корпус легенди.^[7]^[8] Ова реч се променила у legendry, а legendary је постало придевски облик.^[7]

До 1613. године, протестанти који говоре енглески почели су да користе ту реч када су желели да имплицирају да је догађај (посебно прича о било ком свецу који није признат у Делима и споменицима Џона Фокса) фиктиван. Тако је легенда добила своје модерне конотације „недокументовано“ и „лажно“, које је разликују од значења хронике.^[9]

Године 1866, Јакоб Грим је описао бајку као „поетску, историјску легенду“.^[10] Рани научници као што су Карл Верхан,^[11] Фридрих Ранке^[12] и Вил Ерих Пеукерт^[13] следили су Гримов пример фокусирајући се искључиво на књижевни наратив, приступ који је посебно обогаћен након 1960-их,^[14] бавећи се питањима перформанса и антрополошким и психолошким увидима који се пружају у разматрању друштвеног контекста легенди. Питања категоризације легенди, у нади да ће се саставити серијал категорија заснованих на садржају у смислу Арне-Томпсоновог индекса народних прича, изазвала су потрагу за широм новом синтезом.

У раном покушају да дефинишу нека основна питања која су оперативна у испитивању народних прича, Фридрих Ранке је 1925. године5^[15] окарактерисао народну легенду као „популарни наратив са објективно неистинитим имагинарним садржајем“, одбацивајући став који је касније у великој мери напуштен.^[16]

У поређењу са високо структурираном народном бајком, легенда је релативно аморфна, приметио је Хелмут де Бур 1928. године.^[17] Наративни садржај легенде је у реалистичком модусу, а не у кривој иронији народне приче;^[18] Вилхелм Хајске^[19] је приметио сличност мотива у легенди и народној приповетци и закључио да, упркос свом реалистичком начину, легенда није више историјска него народна прича.

У Einleitung in der Geschichtswissenschaft (1928), Ернст Бернхајм је тврдио да је легенда једноставно дуготрајна гласина.^[20] Гордон Олпорт приписује постојаност неких гласина постојаном културном стању ума које оне оличавају и капсулирају;^[21] тако су „урбане легенде“ одлика гласина.^[22] Када је Вилијан Хју Јансен предложио да су легенде које брзо нестају „краткорочне легенде“, а да се оне упорне назову „дугорочне легенде“, разлика између легенде и гласине је практично избрисана, закључио је Тангерлини.^[23]

Хришћанска легенда

У ужем хришћанском смислу, легенда („ствари за читање [на одређени дан, у цркви]“) су били хагиографски извештаји, често сакупљени у легенди. Пошто су житија светаца често укључена у многе приче о чудима, легенда се, у ширем смислу, односила на сваку причу која је смештена у историјски контекст, али која садржи натприродне, божанске или фантастичне елементе.^[24]

Повезани концепти

Дивови Мата и Грифоне, слављени на улицама Месине, у Италији, друге недеље августа, према легенди су оснивачи тог сицилијанског града.

Иполит Делехе је разликовао легенду од мита: „Легенда, с друге стране, нужно има неку историјску или топографску везу. Она упућује имагинарне догађаје на неку стварну личност, или локализује романтичне приче на неком одређеном месту.“^[25]

Од тренутка када се легенда препричава као фикција, њени аутентични легендарни квалитети почињу да бледе и повлаче се: у Легенди о Слипи Холоу, Вашингтон Ирвинг је трансформисао локалну легенду долине реке Хадсон у књижевну анегдоту са „готичким” призвуком, које је заправо има тенденцију умањења њеног карактера праве легенде.^[26]

Легенда се може преносити усмено, преносити од особе до особе или, у изворном смислу, путем писаног текста. Легенда Ореја или „Златна легенда“ Јакобуса де Вораџина обухвата низ животописа или поучних биографских наратива, везаних за литургијски календар римокатоличке цркве. Они су представљени као житија светаца, али обиље чудесних дешавања и пре свега њихов некритички контекст су карактеристике хагиографије. Легенда је имала за циљ да инспирише импровизоване хомилије и проповеди прикладне свецу тог времена.^[27]

Урбана легенда

Урбане легенде су модерни жанр фолклора који је укорењен у локалној популарној култури, и обично се састоји од измишљених прича које се често приказују као истините, са језивим или хумористичним елементима. Ове легенде се могу користити у забавне сврхе, као и за полуозбиљна објашњења за наизглед мистериозне догађаје, као што су нестанци и чудни предмети.

Термин „урбана легенда“, како га користе фолклористи, појављује се у штампи најмање од 1968. године.^[28] Јан Харолд Бранванд, професор енглеског језика на Универзитету Јута, представио је овај термин широј јавности у низу популарних књига објављених почевши од 1981. Бранванд је користио своју збирку легенди, The Vanishing Hitchhiker: American Urban Legends & Their Meanings (1981) да нагласи две ствари: прво, да се легенде и фолклор не јављају искључиво у такозваним примитивним или традиционалним друштвима, и друго, да се проучавањем таквих прича може много научити о урбаној и модерној култури.

Види још

Напомене

^ Смјештена у одређено мјесто и вријеме.

Референце

^ Georges, Robert A.; Jones, Michael Owen (1995). Folkloristics: An Introduction (на језику: енглески). Indiana University Press. стр. 7. ISBN 978-0-253-32934-9. Приступљено 19. 1. 2021.
^ Baldick, Chris (2015). Legend. The Oxford Dictionary of Literary Terms (4 ed.). Oxford University Press - Oxford Reference Online. ISBN 978-0-19-871544-3. Архивирано из оригинала 2021-04-26. г. Приступљено 2021-04-24. „A story or group of stories handed down through popular oral tradition, usually consisting of an exaggerated or unreliable account of some actually or possibly historical person—often a saint, monarch, or popular hero. Legends are sometimes distinguished from myths in that they concern human beings rather than gods, and sometimes in that they have some sort of historical basis whereas myths do not; but these distinctions are difficult to maintain consistently. The term was originally applied to accounts of saints' lives..”
^ Bascom, William Russell (1965). The Forms of Folklore: Prose Narratives. University of California. стр. 4—5, 9. „Myths are often associated with theology and ritual. Their main characters are not usually human beings, but they often have human attributes; they are animals, deities, or culture heroes, whose actions are set in an earlier world, when the earth was different from what it is today, or in another world such as the sky or underworld....Legends are more often secular than sacred, and their principal characters are human. They tell of migrations, wars and victories, deeds of past heroes, chiefs, and kings, and succession in ruling dynasties.”
^ Krapf, Norbert (1988). Beneath the Cherry Sapling: Legends from Franconia (на језику: енглески). Fordham Univ Press. стр. 312. ISBN 978-0-8232-1212-5. Приступљено 19. 1. 2021.
^ Tangherlini, Timothy R. (1990). „"It Happened Not Too Far from Here...": A Survey of Legend Theory and Characterization”. Western Folklore (на језику: енглески). 49 (4): 371—390. ISSN 0043-373X. doi:10.2307/1499751. Приступљено 19. 1. 2021.
^ Oxford English Dictionary, s.v. "legend"
^ ^а ^б Harper, Douglas. „legendary”. Online Etymology Dictionary. Приступљено 10. 6. 2013.
^ „Legendry”. Merriam-Webster Dictionary.
^ Patrick Collinson. Elizabethans, "Truth and Legend: The Veracity of John Foxe's Book of Martyrs" 2003:151–77, balances the authentic records and rhetorical presentation of Foxe's Acts and Monuments, itself a mighty force of Protestant legend-making. Sherry L. Reames, The Legenda Aurea: a reexamination of its paradoxical history, 1985, examines the "Renaissance verdict" on the Legenda, and its wider influence in skeptical approaches to Catholic hagiography in general.
^ Das Märchen ist poetischer, die Sage, historischer, quoted at the commencement of Tangherlini's survey of legend scholarship (Tangherlini 1990:371)
^ Wehrhan Die Sage (Leipzig) 1908.
^ Ranke, "Grundfragen der Volkssagen Forshung", in Leander Petzoldt (ed.), Vergleichende Sagenforschung 1971:1–20, noted by Tangherlini 1990.
^ Peuckert, Sagen (Munich: E Schmidt) 1965.
^ This was stimulated in part, Tangherlini suggests, by the 1962 congress of the International Society for Folk Narrative Research.
^ Ranke, "Grundfragen der Volkssagenforschung", Niederdeutsche Zeitschrift für Volkskunde 3 (1925, reprinted 1969)
^ Charles L. Perdue Jt., reviewing Linda Dégh and Andrew Vászony's essay "The crack on the red goblet or truth and the modern legend" in Richard M. Dorson, ed. Folklore in the Modern World, (The Hague: Mouton 1978), in The Journal of American Folklore 93 No. 369 (July–September 1980:367), remarked on Ranke's definition, criticized in the essay, as a "dead issue". A more recent examination of the balance between oral performance and literal truth at work in legends forms Gillian Bennett's chapter "Legend: Performance and Truth" in Gillian Bennett and Paul Smith, eds. Contemporary Legend (Garland) 1996:17–40.
^ de Boor, "Märchenforschung", Zeitschrift für Deutschkunde 42 1928:563–81.
^ Lutz Röhrich, Märchen und Wirklichkeit: Eine volkskundliche Untersuchung (Wiesbaden: Steiner Verlag) 1956:9–26.
^ Heiske, "Das Märchen ist poetischer, die Sage, historischer: Versuch einer Kritik", Deutschunterricht14 1962:69–75..
^ Bernheim, Einleitung in der Geschichtswissenschaft(Berlin: de Gruyter) 1928.
^ Allport, The Psychology of Rumor (New York: Holt, Rinehart) 1947:164.
^ Bengt af Klintberg, "Folksägner i dag" Fataburen 1976:269–96.
^ William Hugh Jansen, "Legend: oral tradition in the modern experience", Folklore Today, A Festschrift for Richard M. Dorson (Bloomington: Indiana University Press) 1972:265–72, noted in Tangherlini 1990:375.
^ Literary or Profane Legends Архивирано 2010-06-11 на сајту Wayback Machine. Catholic Encyclopedia.
^ Hippolyte Delehaye, The Legends of the Saints: An Introduction to Hagiography (1907) Архивирано 2010-01-10 на сајту Wayback Machine, Chapter I: Preliminary Definitions
^ Encyclopaedia Britannica (2006). „Fable”. Britannica Concise Encyclopedia. Chicago, Illinois: Encyclopedia Britannica. стр. 652. ISBN 9781593392932.
^ Timothy R. Tangherlini, "'It Happened Not Too Far from Here...': A Survey of Legend Theory and Characterization" Western Folklore 49.4 (October 1990:371–390). A condensed survey with extensive bibliography.
^ Oxford English Dictionary, 2d ed. 1989, entry for "urban legend," citing R. M. Dorson in T. P. Coffin, Our Living Traditions, xiv. 166 (1968). See also William B. Edgerton, The Ghost in Search of Help for a Dying Man, Journal of the Folklore Institute, Vol. 5, No. 1. pp. 31, 38, 41 (1968).

Литература

Jan Harold Brunvand (2012). Encyclopedia of Urban Legends: Updated and Expanded Edition. Santa Barbara, CA: ABC-CLIO. ISBN 978-1-598847208.
Pamela Donovan (2004). No Way of Knowing: Crime, Urban Legends, and the Internet. New York: Routledge. ISBN 0-203-50779-7.
Enders, Jody (2002). Death by Drama and Other Medieval Urban Legends. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-20788-9.
Bennett, Gillian; Smith, Paul (2007). Urban legends : a collection of international tall tales and terrors. Westport, Conn.: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-33952-3. OCLC 76864037.
De Caro, F. A. (2009). An anthology of American folktales and legends. Armonk, N.Y.: M.E. Sharpe. ISBN 978-0-7656-2129-0. OCLC 212627165.
„Urban Legend Definition”. Snopes.com. 10. 3. 2011.
„Urban Legend Definition”. Snopes.com (на језику: енглески). 2011-03-10. Приступљено 2022-01-10.
„How Urban Legends Work”. HowStuffWorks (на језику: енглески). 2001-05-16. Приступљено 2022-01-10.
Robson, David. „What makes an urban legend?”. www.bbc.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-02-20.
Mikkelson, Barbara (10. 8. 2006). „snopes.com: Death Car”. Urban Legends Reference Pages. Приступљено 30. 6. 2010.
„snopes.com: Cement in Lover's Car”. Urban Legends Reference Pages. 10. 8. 2006. Приступљено 3. 7. 2007.
Mikkelson, Barbara (2. 6. 2008). „snopes.com: The Hook”. Urban Legends Reference Pages. Приступљено 30. 6. 2010.
Ramsland, Katherine. „Texas Chainsaw Massacre is based on a real case the crime library – Other Speculations – Crime Library on truTV.com”. Turner Broadcasting System Inc. Архивирано из оригинала 31. 8. 2009. г. Приступљено 28. 8. 2010.
Mikkelson, Barbara (13. 9. 2004). „The Reich Stuff?”. Urban Legends Reference Pages. Приступљено 9. 1. 2007.
Gross, Dave. „The "Blue Star" LSD Tattoo Urban Legend Page”. the Lycaeum Drug Archives. Архивирано из оригинала 18. 7. 2011. г. Приступљено 29. 8. 2010.
Mikkelson, Barbara (8. 12. 2008). „snopes.com: Flashing Headlights Gang Initiation”. Urban Legends Reference Pages. Приступљено 28. 8. 2010.
„Heard the one about...”. BBC News. 27. 10. 2006. Архивирано из оригинала 4. 6. 2009. г. Приступљено 28. 3. 2010.
Gelfand, Lynn (2014). They are watching you: The Slender Man and the terrors of 21st century technologies.
Croft, Robin (2006). „Folklore, Families and Fear: Exploring the Influence of the Oral Tradition on Consumer Decision-making”. Journal of Marketing Management. 22 (9 & 10): 1053—76. S2CID 144646252. doi:10.1362/026725706778935574.
Best, Joel; Horiuchi, Gerald T. (јун 1985). „The Razor Blade in the Apple: The Social Construction of Urban Legends”. Social Problems. 32 (5): 488—97. ISSN 0037-7791. JSTOR 800777. doi:10.2307/800777.
„How Urban Legends Work”. HowStuffWorks (на језику: енглески). 2001-05-16. Приступљено 2020-02-20.
„The U.S. Department of Energy has decided that it no longer wants to be associated with hoaxbusters.ciac.org so this site has been permanently shut down.”. Архивирано из оригинала 22. 9. 2008. г.
Watstein, Sarah; Jovanovic, John (2003). „Bioterrorism and Biological Warfare”. Statistical Handbook on Infectious Diseases. An Oryx book. Westport, Connecticut: Greenwood Publishing Group. стр. 297. ISBN 9781573563758. Приступљено 26. 1. 2020. „A number of Internet sites are available regarding urban legends and hoaxes, such as [...] the Compute Incident Advisory Committee and Department of Energy's HoaxBusters site at http://hoaxbusters.ciac.org.”
„Slender Man case: girl who attacked classmate gets 25-year hospital sentence”. the Guardian (на језику: енглески). 2017-12-21. Приступљено 2020-02-20.

Спољашње везе

[6] Смјештена у одређено мјесто и вријеме.

[1] Georges, Robert A.; Jones, Michael Owen (1995). Folkloristics: An Introduction (на језику: енглески). Indiana University Press. стр. 7. ISBN 978-0-253-32934-9. Приступљено 19. 1. 2021.

[Oxford_literary-2] Baldick, Chris (2015). Legend. The Oxford Dictionary of Literary Terms (4 ed.). Oxford University Press - Oxford Reference Online. ISBN 978-0-19-871544-3. Архивирано из оригинала 2021-04-26. г. Приступљено 2021-04-24. „A story or group of stories handed down through popular oral tradition, usually consisting of an exaggerated or unreliable account of some actually or possibly historical person—often a saint, monarch, or popular hero. Legends are sometimes distinguished from myths in that they concern human beings rather than gods, and sometimes in that they have some sort of historical basis whereas myths do not; but these distinctions are difficult to maintain consistently. The term was originally applied to accounts of saints' lives..”

[bascom-3] Bascom, William Russell (1965). The Forms of Folklore: Prose Narratives. University of California. стр. 4—5, 9. „Myths are often associated with theology and ritual. Their main characters are not usually human beings, but they often have human attributes; they are animals, deities, or culture heroes, whose actions are set in an earlier world, when the earth was different from what it is today, or in another world such as the sky or underworld....Legends are more often secular than sacred, and their principal characters are human. They tell of migrations, wars and victories, deeds of past heroes, chiefs, and kings, and succession in ruling dynasties.”

[4] Krapf, Norbert (1988). Beneath the Cherry Sapling: Legends from Franconia (на језику: енглески). Fordham Univ Press. стр. 312. ISBN 978-0-8232-1212-5. Приступљено 19. 1. 2021.

[5] Tangherlini, Timothy R. (1990). „"It Happened Not Too Far from Here...": A Survey of Legend Theory and Characterization”. Western Folklore (на језику: енглески). 49 (4): 371—390. ISSN 0043-373X. doi:10.2307/1499751. Приступљено 19. 1. 2021.

[7] Oxford English Dictionary, s.v. "legend"

[etymonline-8] а ^б Harper, Douglas. „legendary”. Online Etymology Dictionary. Приступљено 10. 6. 2013.

[9] „Legendry”. Merriam-Webster Dictionary.

[10] Patrick Collinson. Elizabethans, "Truth and Legend: The Veracity of John Foxe's Book of Martyrs" 2003:151–77, balances the authentic records and rhetorical presentation of Foxe's Acts and Monuments, itself a mighty force of Protestant legend-making. Sherry L. Reames, The Legenda Aurea: a reexamination of its paradoxical history, 1985, examines the "Renaissance verdict" on the Legenda, and its wider influence in skeptical approaches to Catholic hagiography in general.

[11] Das Märchen ist poetischer, die Sage, historischer, quoted at the commencement of Tangherlini's survey of legend scholarship (Tangherlini 1990:371)

[12] Wehrhan Die Sage (Leipzig) 1908.

[13] Ranke, "Grundfragen der Volkssagen Forshung", in Leander Petzoldt (ed.), Vergleichende Sagenforschung 1971:1–20, noted by Tangherlini 1990.

[14] Peuckert, Sagen (Munich: E Schmidt) 1965.

[15] This was stimulated in part, Tangherlini suggests, by the 1962 congress of the International Society for Folk Narrative Research.

[16] Ranke, "Grundfragen der Volkssagenforschung", Niederdeutsche Zeitschrift für Volkskunde 3 (1925, reprinted 1969)

[17] Charles L. Perdue Jt., reviewing Linda Dégh and Andrew Vászony's essay "The crack on the red goblet or truth and the modern legend" in Richard M. Dorson, ed. Folklore in the Modern World, (The Hague: Mouton 1978), in The Journal of American Folklore 93 No. 369 (July–September 1980:367), remarked on Ranke's definition, criticized in the essay, as a "dead issue". A more recent examination of the balance between oral performance and literal truth at work in legends forms Gillian Bennett's chapter "Legend: Performance and Truth" in Gillian Bennett and Paul Smith, eds. Contemporary Legend (Garland) 1996:17–40.

[18] Boor, "Märchenforschung", Zeitschrift für Deutschkunde 42 1928:563–81.

[19] Lutz Röhrich, Märchen und Wirklichkeit: Eine volkskundliche Untersuchung (Wiesbaden: Steiner Verlag) 1956:9–26.

[20] Heiske, "Das Märchen ist poetischer, die Sage, historischer: Versuch einer Kritik", Deutschunterricht14 1962:69–75..

[21] Bernheim, Einleitung in der Geschichtswissenschaft(Berlin: de Gruyter) 1928.

[22] Allport, The Psychology of Rumor (New York: Holt, Rinehart) 1947:164.

[23] Bengt af Klintberg, "Folksägner i dag" Fataburen 1976:269–96.

[24] William Hugh Jansen, "Legend: oral tradition in the modern experience", Folklore Today, A Festschrift for Richard M. Dorson (Bloomington: Indiana University Press) 1972:265–72, noted in Tangherlini 1990:375.

[25] Literary or Profane Legends Архивирано 2010-06-11 на сајту Wayback Machine. Catholic Encyclopedia.

[26] Hippolyte Delehaye, The Legends of the Saints: An Introduction to Hagiography (1907) Архивирано 2010-01-10 на сајту Wayback Machine, Chapter I: Preliminary Definitions

[27] Encyclopaedia Britannica (2006). „Fable”. Britannica Concise Encyclopedia. Chicago, Illinois: Encyclopedia Britannica. стр. 652. ISBN 9781593392932.

[28] Timothy R. Tangherlini, "'It Happened Not Too Far from Here...': A Survey of Legend Theory and Characterization" Western Folklore 49.4 (October 1990:371–390). A condensed survey with extensive bibliography.

[29] Oxford English Dictionary, 2d ed. 1989, entry for "urban legend," citing R. M. Dorson in T. P. Coffin, Our Living Traditions, xiv. 166 (1968). See also William B. Edgerton, The Ghost in Search of Help for a Dying Man, Journal of the Folklore Institute, Vol. 5, No. 1. pp. 31, 38, 41 (1968).

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[а]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

PROFILPELAJAR.COM

Легенда

Етимологија и порекло

Хришћанска легенда

Повезани концепти

Урбана легенда

Види још

Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе

Read other articles:

List of Brownlow Medal winners

Puncak Adam

Huilliche uprising of 1712

North Oakland, Oakland, California

Jalur 4, Beijing Subway

Division I 1960-1961

Ираклеониты

Hydrazone

土库曼斯坦总统

西遊記大結局之仙履奇緣

Fashion week

كنيسة القديس ديمتريوس

Abu al-Hussein al-Husseini al-Qurashi

فيصل طراد

After Earth

Janatha Vimukthi Peramuna

New Zealand women's cricket team in Australia in 2016–17

Formula Satu musim 1955

Qi

Hot in Herre