Легањ (лат.Caprimulgus) велики је и широко распрострањени род легњева. То су средње величине птице са активношћу током ноћи и дугачким и зашиљеним крилима, кратким ногама и кљуном. Caprimulgus потиче од речи лат.capra, "коза дадиља" и глагола лат.mulgere, "мусти" и долази из старог мита да легањ сиса козе током ноћи.[1]
Легњеви из рода Caprimulgus се срећу широм света и као и други легњеви, гнезде се на земљи. Најкативнији су у сумрак и пред свитање и хране се пре свега ноћним лептирима и осталим летећим ноћним инсектима.
Већина има мала стопала која се ретко користе за ходање и дугачка зашињена крила. Перје им је мекано и обојено камуфлажно па подсећају на кору стабла или опало лишће. Неке врсте, неуобичајено за птице, леже зуж гране, а не попреко. Ово помаже у њиховом прикривању током дана. Неке врсте су селице, а пошто је екологија целе породица непозната, разлози са сеобу су слабо познати.
Врсте из рода Caprimulgus имају релативно дуже кљунове и длачице око уста. Имају репетативно оглашавање које звучи јако механички.
^имена на српском нису званична, већ је аутор текста преводио енглеске или латинске називе и тако давао имена на српском, опет само за потребе писања чланка.
