Левица (мкд. Левица) је парламентарна социјалистичка партија из Северне Македоније. Партија је основана 2015.[1] а на парламентарним изборима 2020. године је први пут прешла цензус и ушла у Собрање као опозициона партија.[2] Председник партије је Димитар Апасиев, академик.
Историја
Партија је основана 2015. године уједињењем Комунистичке партије Македоније, Покрета за социјалну правду - Ленка и левичарске организације Солидарност.[1]
Левица је први пут учествовала на парламентарним изборима 2016. године, када је освојила 1.05% гласова и није прешла цензус.[3] Партија поново учествује на изборима 2020. године када осваја 4.2% гласова и по први пут прелази цензус.[2]
Током 2018. Левица је учествовала у организовању бојкота реферeндума о изјашњавају грађана Македоније о уласку у НАТО и ЕУ, где је питање гласило: "Да ли сте за чланство у ЕУ и НАТО, уз прихватање споразума о имену између Републике Македоније и Грчке?".[4]
Председник Левице Димитар Апасиев је доцент на Правном факултету, Државног универзитета “Гоце Делчев” у Штипу на катедри за грађанско право.[5][4]
Партија је позната по свом противљењу Приспенском споразуму, који је Димитар Апасиев назвао "силовањем закона и правде".[6]
На иницијативу Левице, Уставни суд Македоније је 2019. покренуо оцену уставности Закона о двојезичности.[7]
Током Венецуеланске председничке кризе, након најава да ће влада Македоније признати Хуана Гваида као председника Венецуеле, Левица је упутила подршку Николасу Мадуру.[8]
У свом предизборном програму 2016. и 2020. Левица се залагала за скраћење осмочасовног радног времена, бесплатно здравство и школовање, и формирање радничких савета у приватним предузећима са више од 20 запослених, који ће чинити део управног одбора тих предузећа.[9][10]
Изборни резултати
Парламентарни избори
Година
|
Проценат
|
Број гласова
|
Освојена места
|
2016.
|
1.05%
|
12.120
|
0
|
2020.
|
4.10%
|
37.426
|
2
|
Идеологија
Левица себе дефинише као левичарску партију која заступа социјализам, леви патриотизам, антиимперијализам и секуларизам.[11]
Ставови
Међународни односи
Левица се противи чланству Северне Македоније у НАТО пакту, и подржава чланство у Европској унији уколико оно не би водило даљим приватизацијама.[12] Партија сматра да је ЕУ тренутно организована по принципу центра и периферије, где постоји неједнака економска размена између периферије у коју спада Македонија и центра у који спада западна и централна Европа.[12] Левица сматра НАТО империјалистичком организацијом.[4]
У свом предизборном програму 2020. године, Левица је написала да се залаже за повлачење признања Косова, Израела и Јужне Кореје, и за признавање Палестине.[9] Левица се залаже за подизање сарадње са Кином на ниво од стратешког значаја.[9]
Питање имена државе и односи са Бугарском
Партија сматра да македонски народ има право да према принципу самоопредељења сам одлучи о називу своје државе и залаже се за поништавање Преспанског споразума, којим је Македонија променила назив у Северна Македонија, што је по њиховом тумачењу неуставно.[12]
Партија се залаже за ревизију споразума О добросуседским односима са Бугарском, који назива ревизијом историје и рехабилитацијом фашизма.[9]
Права националних мањина
Левица се противи закону о двојезичности и посебном школском програму на албанском језику и сматра да доприноси већој етничкој подељености у Македонији.[13] У свом предизборном програму из 2020. партија се залагала за укидање афирмативних мера заснованих на етничком принципу приликом запошљавања у јавном сектору, и увођења мера на социјалном принципу (социјално угрожени).[9]
Унутрашња организација
Органи парије су: пленум, централни комитет, президијум, трибунат и председник.[11] Према статуту, партија функционише по принципу демократског централизма.[11]
Највиши орган партије је Пленум.[11]
Президијум је највиши извршни орган, и доноси одлуке апсолутном већином.[14]
Чланови президијума[14]
|
Димитар Апасиев (1983, Велес)
|
Хактан Реџеп Исмаил (1988, Скопље)
|
Борис Крмов (1981, Штип)
|
Јована Мојсоска (1992, Струга)
|
Бранко Ристов (1986, Скопље)
|
Гораст Муратовски (1994, Скопље)
|
Сенада Ибраимова (1985, Штип)
|
Извори