Леа Акерман |
---|
Леа Акерман 2012. године |
Датум рођења | (1937-02-02)2. фебруар 1937. |
---|
Место рођења | Фелклинген, Немачка |
---|
Датум смрти | 31. октобар 2023.(2023-10-31) (86 год.) |
---|
Место смрти | Трир, Немачка |
---|
Образовање | Универзитет Лудвиг Максимилијан из Минхена |
---|
Занимање | Часна сестра, професорка, активисткиња |
---|
Награде |
- Орден за заслуге Савезне Републике Немачке
- Орден за заслуге Рајнске области
- Augsburger Friedenspreis награда
- Eine-Welt-Medaille награда
- Награда Сахаров
|
---|
Леа Акерман (2. фебруар 1937 — 31. октобар 2023) била је немачка католичка часна сестра, активисткиња која се борила против сексуалног туризма и присилне проституције, прво у Африци, где је основала организацију Solwodi (Солидарност са женама у невољи). Почев од 1987. године радила је у истој области у Немачкој. Добила је Орден заслуга Савезне Републике Немачке и друга признања.[1][2]
Живот
Леа Акерман је рођена у Феклингену 2. фебруара 1937. године и одрасла је у Сарбрикену.[3] По завршетку школе, била је банкарски шегрт, а затим је радила у банци, укључујући једну годину у Паризу.[4][5]
Године 1960. Леа Акерман је одлучила да се придружи реду сестара мисионарки Госпе од Африке, познатих и као Беле сестре.[6] Студирала је језике, теологију, педагогију и психологију. Године 1977. стекла је докторат из педагогије на Универзитету Лудвиг Максимилијан из Минхена, са дисертацијом о образовању у Руанди.[3][4]
Радила је као учитељица у Руанди и Кенији, где је долазила у контакт са женама које су биле жртве сексуалне експлоатације, трговине људима, сексуалног туризма и присилне проституције. Године 1985, заједно са Фрицом Костером, основала је организацију Solwodi у Момбаси, живећи животом „солидарног са женама у невољи“. Пројекат нуди саветовање и едукацију како би се женама помогло да стану на ноге.[4] Акерман је касније са Агнес Мајлу основала под-пројекат за помоћ девојчицама, Solgidi (Солидарност са девојчицама у невољи).[7]
Након повратка у Немачку 1987. године, основала је Solwodi Немачка, која се развила у организацију која делује на 18 локација, са државним удружењима у Северној Рајни-Вестфалији, Доњој Саксонији, Рајна-Палатинату, Баварској, Баден-Виртембергу и Берлину. Они брину о женама које су у Немачку дошле као избеглице или имигранти, које су доживеле сексуалну експлоатацију, принудну проституцију и принудне бракове. Жене добијају социјалну и психолошку негу, медицинску и правну подршку и помоћ у проналажењу посла и дома.[3] Она је саслушана као експерт у парламенту Бундестага 2013. године, где је тражила право боравка за све жртве принудне проституције из земаља које нису чланице Европске уније. Држала је предавања и водила Solwodi до своје 85. године.[5]
Леа Акерман се појавила без монахиског хабита, носећи само крст као огрлицу.[5] Била је становница Бопарда, где је живела у некадашњој свештеничкој кући међу виноградима.[5] Из здравствених разлога преселила се у дом за старије особе у Триру неколико недеља пре него што је умрла.[3]
Леа Акерман је преминула у болници у Триру 31. октобра 2023. године, у 86. години.[2][3][4]
Награде
Акерман је добила Орден за заслуге Савезне Републике Немачке 1996. године, Орден за заслуге Рајнске области Савезне Републике Немачке 29. фебруара 2012. године за свој рад за права жена.[8] Добила је Augsburger Friedenspreis 2014. године.[5]2019. године добила је Eine-Welt-Medaille (Једна светска медаља) за њена животна достигнућа, од министра Герда Милера из Савезног министарства за економску сарадњу и развој.[3][9] Била је номинована за награду Сахаров 2021. године.[10]
Публикације
- Ackermann, Lea; Fritz Köster Über Gott und die Welt Gespräche am Küchentisch. 2007. (in German). München: Kösel. ISBN 978-3-466-36737-5. OCLC 706980569.
- Ackermann, Lea; Cornelia Filter (2009). Um Gottes Willen, Lea! mein Einsatz für Frauen in Not. (in German). Freiburg, Br: Herder. ISBN 978-3-451-06029-8. OCLC 319862237.
- Ackermann, Lea; Mary Kreutzer; Alicia Allgäuer In Freiheit leben, das war lange nur ein Traum mutige Frauen erzählen von ihrer Flucht aus Gewalt und moderner Sklaverei. 2010. (in German). München: Kösel. ISBN 978-3-466-30878-1. OCLC 763851859.
Референце
Спољашње везе
|
---|
Међународне | |
---|
Државне | |
---|
Људи | |
---|
Остале | |
---|