Кукавички народноослободилачки партизански одред формиран је 10. августа 1941. године на планини Кукавици, на месту званом Јасичка долина, од придошлих група из Лесковца, Јабланице, Пусте Реке, Поречја, Поморавља и других крајева. Формирао га је, по налогу Окружног комитета КПЈ Лесковац, Драги Стаменковић Плави, делегат Покрајинског комитета КПЈ за Србију. Први штаб чинили су: командант Милош Манојловић Милан, заменик команданта Обрад Лучић Милутин, активни ваздухопловни официр бивше Југословенске војске, и политички комесар, Крста Миљанић Ђурђански, учитељ. Њега је убрзо заменио Владимир Ђорђевић Милош.
Одред је деловао на простору од Кукавице и Поречја, преко Јабланице, Радана и Видојевице, до Топлице, прелазећи Јужну Мораву. Борило се против Немаца, недићеваца, четника Косте Миловановића Пећанца, четника Драгољуба Михаиловића, љотићеваца и Бугара.
Крајем септембра 1941. у састав Кукавичког НОП одреда дошао је цео Врањски одред, који се повукао пред бугарском офанзивом. Од једног дела војника Кукавичког НОП одреда на планини Радан, у селу Спонце, формиран је 21 . октобра 1941. године Јабланички народноослободилачки одред. Кукавички НОП одред остваривао је сарадњу кроз заједничка дејства са Топличким, Бабичким и Јабланичким НОП одредом. Од 1. маја 1942. године одред је наставио борбу као Лесковачки народноослободилачки партизански одред, а крајем зиме 1943. ушао је у састав Првог јужноморавског НОП одреда.^[1]