Кристофер Марлоу, Кит Марлоу (енгл.Christopher Marlowe, Кентербери26. фебруар1564 — Дептфорд, 30. мај1593) познат као Отац Енглеске трагедије био је енглески драматичар, песник и преводилац који је живео у елизабетанском добу.[1] Марлоу је био најпознатији и најугледнији елизабетански трагичар свог времена.[2] Значајно је утицао на свог савременика Вилијама Шекспира, који је после Марлоувљеве неразјашњене смрти постао најпознатији драматичар Енглеске.[3] Марлоувљеве драме су познате по коришћењу тзв. “белог стиха” (енгл.blank verse) и протагонистима који настоје постићи више него што им дозвољавају властите могућности.
18. маја 1593. године против Марлоа је издат налог за хапшење; разлог није познат, иако се мислило да је повезан са оптужбама за бласфемију, односно његов рукопис који је садржавао “опаке јеретичке концепте”. 20. маја је доведен на двор те је испитиван пред Тајним саветом, иако о томе нема потврде у службеним документима. Десет дана касније га је убоо ножем и усмртио Инграм Фризет. Да ли је убиство повезано с његовим хапшењем, никада није било утврђено.[4]
Хенри VI , (Henry VI) коауторство на трокњижју од Вилијам Шекспира (око 1591)
Драма Lust's Dominion је већ код првог објављивања 1657 приписана да је аутор Марлоу, иако су научници и критичари скоро једногласно одбацили. Сматра се да је драму написао Томас Декер у сарадњи са другим писцима.
Поезија
Превод прве књиге Луканових фарсалија (датум непознат)
Превод Овидјевих елегија (око 1580?)
The Passionate Shepherd to His Love (објављена 1593)
^Robert A. Logan, Shakespeare's Marlowe (2007) p.4. "During Marlowe's lifetime, the popularity of his plays, Robert Greene's...remarks...including the designation "famous", and the many imitations of Tamburlaine suggest that he was for a brief time considered England's foremost dramatist."
^Nicholl, Charles (2006). "By my onely meanes sett downe: The Texts of Marlow's Atheism", in Kozuka, Takashi and Mulryne, J.R. Shakespeare, Marlowe, Jonson: new directions in biography. Ashgate Publishing, p. 153.
