Криластонепчана јама или птеригопалатинска јама (лат.fossa pterygopalatina) јесте дупља лобање која припада групи краниофацијалних дупљи, заједно с носном дупљом, очном дупљом и подслепоочном јамом. Постављена је унутра и дубље од подслепоочне јаме, споља од носне дупље, а позади и испод очне дупље. Овај врло узан простор смештен је између горње вилице и криластог наставка клинасте кости.[1][2]
Криластонепчана јама је преко одговарајућих отвора и канала у вези с околним пределима: носном, очном и усном дупљом, подслепоочном јамом, ждрелом и средњом лобањском јамом.
У криластонепчаној јами се налазе: завршни, криластонепчани део виличне артерије, криластонепчани део горњовиличног живца (V2) и вегетативни ганглион који је придодат том живцу — криластонепчани ганглион. Поменути елементи дају овој јами посебан клинички значај.
Опис јаме
Криластонепчана јама је у облику четворострана пирамиде на којој се анатомски описују: четири зида (предњи, задњи, унутрашњи, спољашњи), база (која је окренута навише) и врх (који је окренут наниже).[3]
Зидови јаме
Предњи зид криластонепчане јаме чине испупчење горње вилице (tuber maxillae), која се налази на задњој страни тела ове кости, као и спољашња страна очног наставка непчане кости (processus orbitalis ossis palatini).
Задњи зид јаме граде предња страна корена криластог наставка клинасте кости (processus pterygoideus ossis sphenoidei) и вилична страна спољашње површине великог крила клинасте кости (facies maxillaris alae majoris ossis sphenoidei).
Унутрашњи зид јаме граде вилична (спољашња) страна усправног листа непчане кости (facies maxillaris ossis palatini) као и клинасти наставак ове кости (processus sphenoideus ossis palatini).
Спољашњи зид јаме практично недостаје, а представљен је криластовиличном пукотином (fissura pterygomaxillaris). Ову пукотину ограничавају испупчење горње вилице напред и криласти наставак клинасте кости позади.
База јаме
База јаме је окренута навише, а чини је доња страна тела клинасте кости (corpus ossis sphenoidei).
Врх јаме
Врх јаме је усмерен према доле и одговара горњем отвору великог непчаног канала (canalis palatinus major).
Веза са суседним пределима
Преко многобројних комуникационих отвора и канала криластонепчана јама ступа у односе с околним пределима: носном дупљом, очном дупљом, усном дупљом, подслепоочном јамом, ждрелом, средњом лобањском јамом).[3][4]
На предњем зиду налази се доња очна пукотине (fissura orbitalis inferior), преко које се остварује веза између криластонепчане јаме и очне дупље (orbita).[3] Кроз њу из јаме у очну дупљу пролази инфраорбитална артерија (arteria infraorbitalis).[5]
На задњем зиду налази се неколико отвора и канала. На виличној страни спољашње површине великог крила клинасте кости, која чини горњи део задњег зида, уочава се округли отвор (foramen rotundum). Он омогућава комуникацију између птеригопалатинске и средње лобањске јаме (fossa media cranii). Кроз њега пролази горњовилични живац (V2), друга завршна грана V можданог живца (nervus trigeminus).
На предњој страни корена криластог наставка клинасте кости, који чини доњи део задњег зида, налази се предњи отвор криластог канала (canalis pterygoideus; по аутору познат као Видијев канал). Преко овог канала комуницирају криластонепчана јама и парафарингеални простор (spatium parapharyngeum), а кроз њега пролазе криласта артерија (arteria canalis pterygoidei) и живац (nervus canalis pterygoidei).
У средњем делу задњег зида назиру се два врло мала канала: непчановагинални канал (canalis palatovaginalis; познат и као ждрелни канал) и непчанораласти канал (canalis vomerovaginalis; његово присуство је варијабилно).[6] Они омогућују комуникацију између криластонепчане јаме и горњег (носног) спрата ждрела (pars nasalis pharyngis). Непчановагинални канал је сталан и њега ограничавају доња страна вагиналног наставка клинасте кости (processus vaginalis ossis sphenoidei) и клинасти наставак непчане кости.[7] Кроз овај канал пролази ждрелни живац (nervus pharyngeus; грана горњовиличног живца) и ждрелна грана виличне артерије.[8][9]
Раластовагинални канал је несталан канал кога граде горња страна вагиналног наставка клинасте кости и крило раласте кости (ala vomeris).[7] Када постоји он служи за пролазак других омањих артеријских и живчаних огранака намењених ждрелу.[10]
На унутрашњем зиду се налази клинастонепчани отвор (foramen sphenopalatinum). Преко њега је остварена веза између криластонепчане јаме и носне дупље (cavitas nasi). Служи за пролазак истоимене артерије (arteria sphenopalatina; завршна грана максиларне артерије) и групе задњих горњих носних живаца (rami nasales posteriores superiores; огранци максиларног живца).[3][5]
Спољашњи зид у целости је представљен криластовиличном пукотином преко које је остварен непосредан контакт између криластонепчане и подслепоочне јаме (fossa infratemporalis). Од већих структура кроз ову пукотину пролазе вилична артерија и мождани живац V2.
Врх птеригопалатинске јаме чини горњи отвор великог непчаног канала. Његов доњи крај — велики непчани отвор (foramen palatinum majus), налази се на коштаном непцу (palatum osseum). Велики непчани канал заправо повезује криластонепчану јаму и усну дупљу (cavitas oris). Кроз њега се пружају нисходна непчана артерија (arteria palatina descendens; грана максиларне артерије) и непчани живци (гране максиларног нерва) — велики непчани живац (nervus palatinus major) и мали непчани живци (nervi palatini minores).
Преглед комуникационих отвора и канала криластонепчане јаме
Због свог положаја и многобројних односа, криластонепчана јама представља погодно место за ширење тумора, инфекција и запаљенских процеса у глави и врату (jувенилни ангиофибром назофаринкса, назофарингеални карцином, синуситис...).[12]
Галерија
Криластонепчани ганглион и зубне гране које потичу од горњовиличног живца
Спољашњи зид носне дупље; уочава се криластонепчани ганглион са својим гранама
Криластонепчана јама
Види још
У овом чланку се користи анатомска терминологија. Латински појмови коришћени у чланку усклађени су с најновијим издањем Terminologia Anatomica-е (TA2), која представља међународну важећу анатомску номенклатуру. За означавање оних латинских појмова који нису наведени у Terminologia Anatomica, а дати су у чланку (јер су релеватни у стручној литератури и(ли) клиничкој пракси), коришћена је звездица (*) (нпр. hiatus subinguinalis*, septum cordis* и сл.).
Референце
^Illustrated Anatomy of the Head and Neck, Fehrenbach and Herring, Elsevier, 2012, стр. 69
Срдић Галић, Биљана, ур. (2021). Практикум из анатомије: за студенте медицине (2. измењено изд.). Нови Сад: Медицински факултет. ISBN978-86-7197-651-0.
Jovanović, Slavoljub V.; Jeličić, Nadežda A. (2010). Anatomija čoveka: glava i vrat: za studente medicine (18. izd.). Beograd: Savremena administracija. ISBN978-86-387-0783-6.
Stijak, Lazar; Aksić, Milan; Đulejić, Vuk (2017). Repetitorijum iz anatomije. Beograd: L. Stijak. ISBN978-86-918105-3-5.