Кошљорибе или рибе са коштаним скелетом (Osteichthyes) су надкласа риба код којих је скелет делимично или потпуно окоштао и које се данас налазе у пуном процвату па представљају доминантне водене животиње. Прилагодиле су се на све врсте водених станишта:од оних у потпуном мраку на дну океана до прозрачних планинских потока, насељавају како слатке тако и слане воде, а многи чак, као нпр. лососи, могу се кретати из слане у слатку воду.
Огромна већина риба управо спада у кошљорибе, па је ово изузетно разнолика и велика група која се састоји од 45 редова, више од 435 породица и 28.000 врста.[1][2][3] То је највећа данас постојећа класа кичмењака.[4]
Кошљорибе су подељене у рибе зракоперке (Actinopterygii) и ресоперке (Sarcopterygii). Најстарији познати фосили коштаних риба потичу од пре око 420 милиона година; пре око милион година, живеле су транзицијски облици, чији зуби имали својства која су била између зуба редова ајкула и кошљориба.[5]
Кошљорибе се могу поредити са у правим телеостомима. У палеонтологији, ови термини су синоними. У ихтиологији, разлика је у томе што еутелеостоми представљају категорију кладистичког виђења, које укључује копнене тетраподе (четвероношце) који су се развили из риба ресоперки, док Osteichthyes укључују само рибе.
Опис
Огромна разноврсност ових риба огледа се у особинама као што су:
облик;
боја;
величина;
покретљивост (од слабо покретних до најпокретљивијих водених животиња);
густина популације и др.
Већина ових риба има рибљи мехур и уста на предњем крају главе (изузетак су кечиге), за разлику од рушљориба. Осим ових и разлике везане за скелет, постоји још низ разлика између кошљориба и рушљориба:
у кожи кошљориба налазе се крљушти у облику коштаних плочица, односно, елазмоидне за разлику од плакоидних крљушти хрскавичавих риба;
код рушљориба се сваки шкржни прорез засебно отвара у спољашњу средину, а код кошљориба се сви прорези отварају у заједничку шкржну комору која је покривена коштаним шкржним поклопцем (operculum);
репно пераје је симетрично за разлику од асиметричног репног пераја рушљориба;
код већине кошљориба оплођење је спољашње па многе врсте продукују огроман број јаја (код харинги нпр. око 3 милиона).
Исхрана
Исхрана је разноврсна како по начину тако и по ономе чиме се хране што се може илустровати следећим примерима:
Према традиционалној класификацији кошљорибе су сматране класом, коју одликују рибљи мехур, само три пара шкржних лукова, скривених иза коштаног оперкулума и претежно коштани скелет.[6]
Наткласа кошљориба дели се на две класе:
1. зракоперке (Actinopterigii) којој припадају редови:
Животни постори риба категоризују се по два главна критерија. Један је медијум у којем живе, а који је у већини случајева искључив. То су слане и слатке воде. Ретки су примери врста које током живота мењају своју доминантну околину. Други критериј по којем се животни простор појединих врста такође дели, јесте положај по вертикали воденог стуба, тј. дубинској позицији на којој проводе већи део или готово сав свој живот.
Океани
Светска мора покривају око 70% Земљине површине, што их чини највећим животним простором. Кошљорибе које живе у горњем слоју, до дубине од 200 метара, чине само нешто више од 1% свих врста. У том делу морских екосистема живе углавном врсте из породица скуша (Scombridae) и ластавица-полетуша (Exocoetidae). Следећих 5% ових риба живе пелагијално, на дубини већој од 200 метара. То су већим делом рибе из реда слеђевки Clupeiformes (слеђеви) и породице Myctophidae.
Највише морских кошљориба главнином се задржава у близини обала. У хладним обалним водама живе углавном мехкушице (Gadidae), јегуље (Anguillidae), бодељке (Scorpaenidae) и рибе из подредабабица. Овај животни простор настањује више од 5% врста кошљориба. Те воде су веома богате храном, па се рибе јављају у врло великим јатима, што ове екосистеме чини и веома важним риболовним подручјима.
Због својих разноврсних еколошких ниша, обале тропских мора, у подручјима коралних гребенова и шума мангрова, настањује око 40% свих у морских врста кошљориба, те је то врстама најбогатије окружење. Најзаступљеније су врсте риба из реда гргеча, подреда правих гргеча, главоча и бабица. Поред тога, на обалама топлих мора живи и велики број врста јегуља (Anguilliformes).
Посебан животни простор у океанима је приднено подручје дубоких мора и континенталних прагова, гдје живи нешто више од 6% врста кошљориба. То су екосистеми погодни за представнике врста из редова, односно породица Marcrouidae, Ophidiiformes, Zoarcidae, Anguilliformes и Scorpaeniformes.
Слатке воде
Иако је удео слатких вода у укупној количини воде на Земљи само 2,6% до 3%, у рекама, потоцима и језерима, од укупног броја врста кошљориба, у њима их живи око 40%. Просторна изолованост и велике разлике у животним, као што су састав дна, температура, брзина тока, сезоне, количина отопљеног кисеоника, тврдоћа воде и pH вредност довели су до појаве великог броја прилагођавања врста на дате комплексе еколошких фактора. Већина, од око 6.000 слатководних врста кошљориба су шаранолике (Cypriniformes), сомови (Siluriformes) и Characiformes које с малобројнијим врстама редова Gymnotiformes и Gonorynchiformes чине таксонOstariophysi. Према распрострањености врста овог таксона видљиво је да су еволуирале у време док су још сви континенти, осим Аустралије (где их нема), били јединствена копнена маса. Врло рано су се одвојили од слеђева с којима су имали заједничке претке. Они спадају у категорију примарних слатководних риба. Након остариофиза, међу слатководним рибама најзначајнија је породица Ciclidae. Оне доминирају слатководном фауном источноафричкихсредњеамеричких језерских екосистема, али и у Западно Африци, Јужној Америци, Мадагаскару и Јужној Индији.
.jpg){kind=small}
_(white_background).jpg){kind=small}
.jpg){kind=small}
.jpg){kind=small}
.jpg){kind=small}
