Кнежевина Доња Панонија у време владавине кнеза Коцеља
Коцељ је рођен најкасније око 833. године, а недуго затим његовог оца њитранског кнеза Прибину (825—861), је са власти уклонио моравски кнеза Мојмир I (830—846) и приморао га да се са породицом склони код Франака. Око 840. године добија од краља Лудвига I (817—876) на управу посед око реке Зале, који 12. октобра848. године Лудвиг претвара у наследно добро. Након очеве смрти у борби са великоморавским кнезомРастиславом (846—870) 861. године, Коцељ преузима власт у Блатенској кнежевини.
Две године касније, у Великоморавску кнежевину стижу византијски мисионари Ћирило и Методије са циљем ширења хришћанства на словенском језику. Њихов рад је наишао на жестог отпор германског клера који је проповедао хришћанство на латинском језику, тако да су њих двојица 866. године кренули у Рим, да од Папе затраже дозволу за богослужење на латинском. На Коцељев позив, они су прво посетили његову државу 867. године и у њеној престоници Блатнограду су обучили људе за вршење словенског богослужења. Сам кнез је са њима послао двадесетак младића и захтев Папи да постави Методија на епископску столицу светог Андроника. Папа Хадријан II (867—872) је одобрио словенско богослужење и поставио Методија моравскопанонског архиепископа са седиштем у Сирмијуму, издавши том приликом посебну повељу упућену словенским кнезовима Растиславу, Сватоплуку (870—894) и Коцељу, у којој потврђује употребу словенског језика у богослужењу.
Методије се враћа 870. године у Блатенску кнежевину и наставља свој рад, у чему му Коцељ пружа подршку, удаљавајући се од владара Источне Франачке Лудвига, чији је вазал, номинално био. Услед пружања подршке словенском богослужењу и вођења самосталне политике, Коцељ је дошао у сукоб са околном германском властелом. Он умире највероватније 872. године, а његови поседи већ 873. године долазе под власт Источне Франачке и њима од 874. године влада Арнулф Корушки.
