Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
Клермон Феран (фр.Clermont-Ferrand) град је у Француској у регији Оверња и депарману Пиј де Дом. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 138.992. Налази се у великом индустријском подручју у Централном масиву. Град је чувен по низу угашених вулкана, који га окружују. Најпознатији од њих је Пиј де Дом, који се налази на 13 километара од града и на коме се налази телекомуникациона антена. На главном тргу у Клермон Ферану налази се велика статуа Верцингеторикса на коњу. Ту је написано „Узео сам оружје да би сви били слободни“. Аутор статуе је Фредерик Бертолди, који је направио Кип слободе.
Историја
Катедрала Нотр Дам ноћуКатедрала Нотр ДамПетао је постао симбол Француске, захваљујући игри речи. Наиме, на латинском језику, "gallus" је значио и петао и гал, а током римске епохе, Француска се звала Галија. Стога је дошло до поистовећивања петла са Галијом и Галима, а данас и са Француском.
Клермон Феран је један од најстаријих француских градова. Први пут га спомиње грчки географ Страбон. У та времена град се звао Nemessos, што је била галска реч за свету шуму. У околини Клермон Ферана је била чувена битка код Герговије52. п. н. е. у којој су Гали под вођством Верцингеторикса победили Римљане вод вођством Јулија Цезара. Након римског освајања град је добио име Augustonemetum, име у коме се комбинује изворно галско име са именом цара Октавијана Августа. У 2. веку имао је 15.000-30.000 становника, па је био један од највећих градова Галије. У касном 5. веку долази до инвазије Визигота, па је град опседао Еирик. Иако је Сидоније Аполинар најпре одбранио град, ипак је град постао 475. део Визиготске краљевине. Генерацију касније долази под контролу Франака.
По замку Clarus Mons град је 848. преименован у Клермон. Током тога периода био је бискупски град, којим је владао бискуп. Папа Урбан II је позвао 1095. у Први крсташки рат на концилу у Клермону. Да би се супротставили бискупској моћи војводе од Оверња су 1120. основале град Монтферан. Клермон је 1551. постао краљевски град, а 1610. је постао власништво круне. Клермон и Монтферан су 1630. насилно спојени у један град посебним едиктом. Ту унију је другим едиктом потврдио краљ Луј XV1731. Тада је Монтферан постао само сателитски град Клермона. Монтферан је три пута тражио раздвајање од Клермона: 1789, 1848. и 1863.
У 19. веку је основана, а у 20. веку је изграђена чувена Мишлен фабрика аутомобилских гума. Клермон Феран је постао светски лидер у производњи аутомобилских гума. Мишлен је 1970-их запошљавао око 30.000 радника. Данас запошљава око 14.000 великим делом административних радника. Клермон Феран је остао главно седиште компаније.
.svg)
