Предња крила кириније достижу дужину од 29–31 mm. Лако га је могуће препознати по изгледу крила и начину лета.[5] Лети од маја до септембра.[2]
Врста се јавља током године у само једној генерацији. Лептири воле да слећу на стабла, гране и листове на крошњи дрвета до висине од 3 метра.[6]
Гусенице се хране травом из породице правих трава (Poaceae).[6] Зреле су у мају. Ретко се срећу и препознају због зелене боје интегумента која се уклапа у влати траве. Две беле субдорзалне линије настављене су и на малим, рогастим наставцима на главеној капсули и тентакулама на репу. Функција тентакула је одбацивање фекула (фецес гусеница) даље од тела, што помаже у камуфлажи. Интегумент је прекривен веома финим сетама, те тело гусенице има сомотаст изглед. Главена капсула постављена је у погнут положај.[7]
У Србији је широко раширена, нема је у Војводини и југозападној Србији. Налази изнад 1000 метара надморске висине су ретки.[2]
Станиште су му топла жбуновита и шумовита станишта (шуме и ливаде) на планинским падинама, речним долинама.[6] Омиљено станиште му је руб шуме од кога се ретко удаљава, а најчешћи је у проређеним храстовим шумама.[5]
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
