Кефалонија (грчки: θέμα Κεφαλληνίας/Κεφαλονίας) је била византијскатема која је постојала у периоду од друге половине 8. века до 1185. године. Тема Кефалонија је обухватала јонска острва.
Историја
Током постојања Римског царства, јонска острва (Крф, Кефалонија, Закинтос, Итака, Китера и Лефкада) су били делови провинције Ахаје и Епира[1][2]. Сем Китере, сви су прикључени Кефалонији[3][4][5]. Након словенске инвазије на Балкан, острва су постала база Византијског царства за поновно успостављање царске власти на Балкану. Није познато када је тачно створена тема Кефалонија. Цар Константин Порфирогенит (913-959) тврди у свом делу "О управљању царством" да је првобитно постојала турма Лангобардије у јужној Италији, а да је касније настала нова област, али не и права тема (током владавине Лава VI; 886-912)[6][7]. Међутим, Порфирогенит греши јер је постојање стратега Кефалоније потврђено далеко пре владавине Лава Мудрог. Функција стратега Кефалоније помиње се у Тактикону Успенског (842/3), а Анали франачког краљевства помињу га још 809. године. Велики број печата сведочи о постојању теме Кефалоније средином или крајем 8. века[8][9].
Јонска острва служила су као база за нападе на Италију, а флота теме Кефалоније бранила је обале Јонског и Јадранског мора од арабљанских пирата[10]. Лангобардија је вероватно у почетку конституисана као турма Кефалоније након византијског освајања Барија 876. године[11]. Понекад су Кефалонија и Лангобардија били под командом једног стратега[12]. "Спис о народима" убраја Кефалонију у западне тј. европске теме[13]. Кефалонија је имала сопствену флоту. Стратег се издржавао од пореза кога је наплаћивао становништву теме. Ворен Тераголд процењује војне снаге Кефалоније на око 2000 људи у 9. веку[14]. На Кефалонију су такође протеривани политички противници[15].
Кефалонија се често помиње у описима војних операција од 9. до 11. века. Године 809. је стратег Павле победио млетачку флоту. Адмирал Назар 880. године односи велику победу у бици код Кефалоније над арабљанском флотом која је пљачкала острва теме. Трупе Кефалоније учествују у византијској офанзиви у Италији[16]. Мардити Кефалоније учествовали су у неуспешној експедицији против Критског емирата 949. године[17]. Стратег Кефалоније последњи пут се помиње 1011. године. Контолеон Торник је послат у Италију да сузбије устанак Лангобарда[18]. Након слома византијске власти у Јужној Италији (крајем 11. века) значај теме је опао. Крајем 11. века острва постају поприште Византијско-норманских ратова. Острво Крф Нормани су држали од 1081. до 1085. и од 1147. до 1149. године, а Млечани су га неуспешно опседали 1122—1123. године. Острво Кефалонија неуспешно је опседнута 1085. године, а опљачкана 1099. године од стране Пизанаца и 1126. године од стране Венецијанаца[19]. Крф и остала острва, сем Лефкаде, освојио је нормански краљ Вилијам II Сицилијански 1185. године. Формиран је Палатинат Кефалонија и Закинтос под командом Вилијамовог адмирала Маргарита од Бриндизија[20].
Pertusi, A. (1952). Constantino Porfirogenito: De Thematibus (на језику: Italian). Rome, Italy: Biblioteca Apostolica Vaticana.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
