PROFILPELAJAR.COM

Квасац
	Квасац врсте Saccharomyces cerevisiae
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Fungi
Групе и подгрупе
	Ascomycota Saccharomycotina (прави квасци); Taphrinomycotina Schizosaccharomycetes (фисиони квасци); ; Basidiomycota Agaricomycotina Tremellomycetes; ; Pucciniomycotina Microbotryomycetes; ;

Квасац је једноћелијска гљивица која претвара скроб у шећер, а шећер у алкохол и угљен-диоксид. Користи се за алкохолно варење и дизање теста.^[1] Први квасац настао је пре више стотина милиона година и тренутно је препознато најмање 1.500 врста.^[2]^[3]^[4] Процењује се да они чине 1% свих описаних врста гљива.^[5]

На ћелијама се уочавају испупчења која расту и након неког времена се одвоје. Када се одвоје наставе да живе самостално. Најчешће се размножавају пупљењем али неки се размножавају и спорама.

Квасци немају посебне органеле за кретање. Кисеоник упијају целим телом. Уз помоћ кисеоника који удишу и шећера којим се хране долазе до енергије. Квасци могу да створе енергију И без кисеоника, тада избацују угљен-диоксид И алкохол. Овај процес се назива ферментација или алкохолно врење.^[6]

Људи користе ову способност квасца да претварају шећер у алкохол и тако од разног воћа (грожђа,шљива,кајсија…) праве вина и друга алкохолна пића.Већина квасца у себи садржи комплекс витамина Б.

Квасци живе у земљишту али воле и подлоге богате шећерима, као што су плодови И цветови са цветним соковима. Они могу и да изазови кварење хране. За нас је посебно важна кандида.

Кандида иначе нормално живи у цревима човека, устима, женским полним органима и у мањој мери на површини коже. Превише кандиде у цревима изазива грчеве, надимање И пролив.^[6]

Галерија

Ћуп „Ћупче” из периода XIX-XX век. Служио је за чување квасца. Део је збирке грнчарија (керамика) Народног музеја у Лесковцу.

Извори

^ Мала школска енциклопедија. ISBN 978-86-331-2950-3. стр. 132.
^ Molecular Mechanisms in Yeast Carbon Metabolism. The second completely sequenced yeast genome came 6 years later from the fission yeast Schizosaccharomyces pombe, which diverged from S. cerevisiae probably more than 300 million years ago.
^ Kurtzman CP, Fell JW (2006). „Yeast Systematics and Phylogeny—Implications of Molecular Identification Methods for Studies in Ecology”. Biodiversity and Ecophysiology of Yeasts, The Yeast Handbook. Springer.
^ Hoffman CS, Wood V, Fantes PA (октобар 2015). „An Ancient Yeast for Young Geneticists: A Primer on the Schizosaccharomyces pombe Model System”. Genetics. 201 (2): 403—23. PMC 4596657 . PMID 26447128. doi:10.1534/genetics.115.181503.
^ Kurtzman CP, Piškur J (2006). „Taxonomy and phylogenetic diversity among the yeasts”. Ур.: Sunnerhagen P, Piskur J. Comparative Genomics: Using Fungi as Models. Topics in Current Genetics. 15. Berlin: Springer. стр. 29—46. ISBN 978-3-540-31480-6. doi:10.1007/b106654.
^ ^а ^б Dejan Bošković, Biologija, udžbenik za šesti razred osnovne škole. Izdavač BIGZ školstvo Beograd 2020. (strana 27 I 28)

Литература

Alexopoulos CJ, Mims CW, Blackwell M (1996). Introductory Mycology. New York, New York: Wiley. ISBN 978-0-471-52229-4.
Kirk PM, Cannon PF, Minter DW, Stalpers JA (2008). Dictionary of the Fungi (10th изд.). Wallingford, UK: CAB International. ISBN 978-0-85199-826-8.
Moore-Landecker E. (1996). Fundamentals of the Fungi. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-376864-0.
Kurtzman CP; Fell JW; Boekhout T, ур. (2011). The Yeasts: A Taxonomic Study. 1 (5th изд.). Amsterdam, etc.: Elsevier. ISBN 978-0-12-384708-9.
Priest FG, Stewart GG (2006). Handbook of Brewing (2nd изд.). CRC Press. стр. 691. ISBN 978-1-4200-1517-1.