Карађорђева улица (Београд)

За друга значења, погледајте страницу Карађорђева улица.
Улица Карађорђева
Општина Градска општина Стари град (Београд), Градска општина Савски венац
Почетак Париска 1 (подножје Калемегданске тврђаве)
Крај Железничка станица Београд
Дужина 1300 m
Названа 1904.
Стари називи Савска
Део улице од Бранковог моста ка Калемегдану

Карађорђева улица је једна од најстаријих улица у Београду. Настала је истовремено када је створено и насеље на Калемегдану. Протеже се уз савску обалу, од Париске бр.1 у подножју Калемегданске тврђаве, поред обале Саве и Савског пристаништа, испод Бранковог моста, до Железничке станице Београд на Савском тргу.[1]

Сачувани архитектонски објекти чине је значајним културним наслеђем града, не само због архитектонских вредности и многобројности објеката већ и због историје места на коме се налази. Замишљена је и грађена као елитни део града у коме је отворено прво осигуравајуће друштво у Београду и одиграна прва позоришна представа. Ова улица такође чува и успомену на Карађорђа и његове устанике, који су управо овим путем ушли у Београд и освојили га, али и на учитеља Миладина, који је спасио Савски мост од рушења приликом ослобађања Београда 1944. године.[2]

Име улице

Карађорђева улица име је добила у част Карађорђа и Првог српског устанка. Наиме, Овим путем су устаници, предвођени Карађорђем, 1806. године освојили Београд. Улица данашње име носи од 1904. године. До тада се, од 1896. највећим делом звала Савска. Пре 1896. није имала јединствено име, већ ју је чинило неколико улица посебног имена:[1]

  • Богојављанска доња - од Калемегдана до Великих степеница (1872-1896)
  • Савска - од Великих степеница до Црногорске (1872-1896)
  • Мајданска - од Црногорске до Краљевића Марка (1872-1896)
  • Моравска - од Краљевића Марка до Савског трга (1896-1904)

Историја

Карађорђева улица настала је истовремено када је створено и насеље на Калемегдану.[3] Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века I, Београд: Београдска књига, стр. 206). На плановима града из доба владавине принца Еугена Савојског види се друм који прати реку Саву и повезује данашњи Калемегдан Горњи град са Савским пристаништем.[4]

Од 1830.

У новинском чланку једних немачких новина из 1834. године наводи се следеће: "Изван бедема Београда, крај Саве, много се сад зида. Кнез Милош хоће, као што се говори, нови Београд овде за своју резиденцију да оснује."[5]

Део града на Савској падини, од Саборне цркве ка Савамали, некада се називао Варош-капија по једној од четири капије кроз које се, у време турске владавине, улазило у београдску варош. Овај део вароши био је настањен чисто српским становништвом, док су на Дорћолу били измешани Срби, Турци, Цинцари и Јевреји. Зато је јавни живот Срба био сабран управо на Варош-капији, па се ту налазило и српско гробље, које се простирало све до Зеленог венца.[6] Гробље је 1828. године премештено са Варош-капије на Ташмајдан и град се померио према реци Сави. По успостављању аутономије Кнежевине Србије (Хатишерифом из 1830. године) кнез Милош је, како би предупредио могуће немире, одлучио да на савској падини оснује српско насеље, чиме је управо на овом терену успоставио основу новог града, са објектима у које су смештене све институције нове државе. Године 1834. кнез Милош је наредио рушење постојећих кућа и исељавање житеља на Палилу,[7] када је извршена и прва урбанизација Савамале.[8] Након наредбе кнеза Милоша да се овде настане трговци овај део града постаје главна трговачка четврт Београда, а некада мало и запостављено пристаниште на Сави главна капија за трговину са Европом.

Почетак урбанизације

Део Карађорђеве око Вучине куће, Градска општина Савски Венац

Увођење пароброда 1834. године омогућило је развој трговине на Малом пијацу, док су изградња пруге и зграде Железничке станице 1884. године допринели порасту значаја Београда као стратешке везе између Европе и Средњег истока.[8] Савска лука је условила изградњу ђумрукане (царинарнице). [а] Ова зграда била је коришћена за потребе управе царине, затим аустријског конзулата, да би 1841. у њој била одржана и прва позоришна представа у Београду. На Малом пијацу трговац Ћира Христић финансирао је израду и постављање крста од црвеног мермера како би "када сиђу са брода, одмах увидели да су у хришћанској земљи".[2] Крст је, приликом изградње зграде Београдске задруге и измештања Малог пијаца, премештен у парк код хотела „Бристол“, где се и данас налази.[9] Крст је установљен за споменик културе и непокретно културно добро.[10]

Карађорђева улица је један од најбољих показатеља економског и културног успона тадашњег Београда и нове државе у целини. Успостављањем нове власти у овој улици почињу да се зидају и нове грађевине. Углавном су то једноспратне, породичне куће двојне намене, са пословним простором у приземљу и простором за становање на спрату, углавном грађене бондручним системом.[8]

Средина 19. века

Како пише Бранислав Нушић у књизи Стари Београд, све до четрдесетих година 19. века центар града био је „плато над Савом, на коме се данас уздиже Саборна црква”, што је управо простор око улице Краља Петра. на том простору су се, осим Саборне цркве налазили и двор, митрополија, школа, пошта, прва књижара,[11] први хотел...[12]

У то доба на обали Саве одвијао се градски живот и трговина, што је кнеза Милоша привукло да на овом простору планира изградњу градског центра. Када је 1842. године на престо ступио Александар Карађорђевић, није имао свој двор јер су сви дотадашњи конаци били својина Обреновића. Зато је држава купила кућу на Теразијама, коју је сазидао Стојан Симић, на мочварном терену који је поравнат и насут.[13] [б] Премештањем двора на Теразијама почињу своје куће да граде и други угледни Београђани, па се тако и центар престонице преместио из улице Краља Петра.[14] Премештањем градског центра и трговина се премешта у горње делове вароши, па значај Карађорђеве улице видно опада.

Средином 19. века за градњу почињу да се користе чврсти материјали, а за украшавање фасада елементи класичних стилова.[8] Иако је Карађорђева улица била трговачки центар, а улица Краља Петра административни, комуникација између ове две улице није била решена. Годинама су се Београђани од пристаништа до тадашњег центра вароши пели блатњавим стазама. Проблем је решио кнез Михаило 1860. године. Пратећи сестру Перку Бајић до пристаништа схватио је овај велики проблем грађана и о свом трошку наручио камене степенице и нову калдрму до Саве.[2]

Крај 19. века

Иако само делимично уређена и неуједначених архитектонских вредности, у последњој деценији 19. века Карађорђева постаје права трговачка улица, пуна дућана и магаза, са Малим пијацом која је добила карактер трга. Преовладава академизам складних архитектонских облика и скромне декорације са елементима неоренесансе и необарока. Револуционарни напредак представља и увођење трамваја, 1892. године. Од када постоји трамвај у Београду, у почетку на коњску вучу, део култне линије број 2 пролази кроз ову улицу. Само две године касније уведена је електрична трамвајска мрежа, чиме Београд постаје један од првих европских градова са електричним трамвајским саобраћајем.

Почетак 20. века

Ђумрукана 1852. године
Зграда Београдске задруге
Хотел „Бристол”
Вучина кућа
Пилони Бранковог моста (некада Мост краља Александра I
Крст са Малог пијаца, данас у Парку Бристол

Почетком 20. века улица је регулисана. Године 1899,[9] рушењем Паранасовог хана који ју је код Малог пијаца делио на два дела [в], постигнут је континуирани ток саобраћаја. У Карађорђевој се отварају пословнице банака, а ту се налази и хладно и топло купатило. О популарности овог простора говори и цена квадрата, који је тада у Карађорђевој био пет пута скупљи него у Кнез Михаиловој улици.[16]

Период од почетка века до Првог светског рата карактерише подизање објеката јавне намене, који су Савамалу учинили најрепрезентативнијим и најпрестижнијим делом тадашњег Београда. Иако је академизам још увек доминантан, при декорацији се користе и елементи сецесије.

Међуратни период

Период између два светска рата донео је експанзију градње у целом Београду, па тако и у Карађорђевој улици. Иако још увек грађене у духу академизма, фасаде садрже елементе сецесије, националног стила или најављују предстојећи модернизам, који већ од 30-их година почиње да доминира.

Тридесетих година 20. века улица добија зелено острво по средини, чиме добија булеварски карактер, а Светониколски трг (некад Мали пијац) уређен је као парк.[г][17]

На углу са Црногорском се налазила зграда у којој се 1930-тих догодила "позната трагедија" породице Неранџића, Комесаријат паробродске полиције и фабрика боја и лакова "Мостер" која је изгорела у великом пожару 1939.[18]

Последњег ратног лета, 1944, неформално купалиште испод улице је било доста посећено, јер су се у близини налазила многа склоништа у случају бомбардовања.[19]

Савремено доба

У периоду после Другог светског рата Карађорђева улица постаје транзитна улица за теретни саобраћај, чиме је њен изглед и значај потпуно девастиран.[2]

Почетком 21. века карађорђева улица почиње да добија нове садржаје – културне, угоститељске и туристичке, тако да се и њена намена мења.[20] Године 2017. најављена је потпуна реконструкција Карађорђеве улице.[21] Реконструкција је почела новембра 2018.[22] Реконструкција је завршена крајем августа 2019.[23] Радови на тротоару завршени су крајем јануара 2020.[24]

Карађорђевом улицом

Најстарији и највреднији објекти у Карађорђевој улици су:

Суседне улице

Напомене

  1. ^ Кажу да је током изградње царине кнез Милош, у васпитне сврхе, поставио "ченгеле" поред градилишта као упозорење неимарима да не забушавају.[2]
  2. ^ То је био стари двор, који је после убиства краља Александра Обреновића порушен.
  3. ^ Чувени Параносов хан, у коме је одседао и Васа Пелагић, налазио се на простору на коме се данас налази хотел „Бристол“,[2] по другом извору хан је срушен 1908[15]
  4. ^ данас парк код хотела „Бристол“[9]

Види још

Референце

  1. ^ а б Улице и тргови Београда 2004, стр. 348
  2. ^ а б в г д ђ „Beograd nekad i sad: Karađorđeva ulica”. Opusteno.rs. Приступљено 28. 11. 2018. [мртва веза]
  3. ^ Богуновић 2005, стр. 206
  4. ^ Шкаламера 1979, стр. 4
  5. ^ Нушић 1984, стр. 7.
  6. ^ Nušić, Branislav. „Varoš kapija”. avantartmagazin. Приступљено 28. 11. 2018. 
  7. ^ Куниберт 1988, стр. 352
  8. ^ а б в г д ђ е ж з Манић, Стефана (2016). „ГРАД - МУЗЕЈ: КАРАЂОРЂЕВА УЛИЦА У БЕОГРАДУ КАО СИСТЕМ ДОКУМЕНАТА”. Теме - часопис за друштвене науке. год. XL, бр. 3: 933—949. Приступљено 26. 11. 2018. 
  9. ^ а б в Васиљевић, Бранка (21. 4. 2014). „Парк на раскршћу путева и историје”. Политика. Приступљено 28. 11. 2018. 
  10. ^ „Крст са Мале пијаце”. Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда. Завод за заштиту споменика културе града Београда. Приступљено 28. 11. 2018. 
  11. ^ „Улица краља Петра”. Водич кроз Београд. Приступљено 31. 3. 2018. 
  12. ^ Николић, Зоран (10. 8. 2016). „Београдске приче: Тихи одлазак "Старог здања"”. Вечерње Новости он-лајн. Приступљено 3. 4. 2018. 
  13. ^ Мишић 2013, стр. 3.
  14. ^ Нушић 1984, стр. 7,9
  15. ^ „Политика”, 14. јул 1940
  16. ^ Богуновић 2005, стр. 214
  17. ^ Петровић 2010, стр. 24-29 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFПетровић2010 (help)
  18. ^ "Политика", 9. феб. 1939
  19. ^ "Коло", 2. септембар 1944, "На Савској плажи 1944"
  20. ^ Jovanović, Jelena (16. 11. 2013). „Savamala – Novi duh starog Beograda”. City Magazine. Архивирано из оригинала 28. 11. 2018. г. Приступљено 28. 11. 2018. 
  21. ^ „NAJAVLJENA KOMPLETNA REKONSTRUKCIJA: Novo lice Karađorđeve ulice za dve godine”. Стари град. Архивирано из оригинала 28. 11. 2018. г. Приступљено 28. 11. 2018. 
  22. ^ „Počela rekonstrukcija Karađorđeve ulice, rok 425 dana”. Званични сајт. РТС. Приступљено 28. 11. 2018. 
  23. ^ „Карађорђева улица отворена за саобраћај у оба смера”. Политика. 1. 9. 2019. Приступљено 3. 9. 2019. 
  24. ^ Алексић, Дејан (1. 2. 2020). „Карађорђева добила тротоар”. Политика. Приступљено 2. 2. 2020. 
  25. ^ „Kuća porodice Žujović”. Protego - graditeljsko nasleđe. Udruženje Protego. Архивирано из оригинала 29. 11. 2018. г. Приступљено 28. 11. 2018. 
  26. ^ Ћирић, Соња (25. 9. 2015). „Живот је бајка – Константин Јовановић”. Политикин забавник. 3320. Приступљено 28. 11. 2018. 
  27. ^ „Najbogatija beogradska porodica”. Глас Јавности (архива). 2004. Архивирано из оригинала 17. 11. 2018. г. Приступљено 28. 11. 2018. 
  28. ^ Петровић 2008, стр. 234-237.
  29. ^ Николић, Зоран (22. 1. 2014). „Ђумрукана - стара капија Београда”. Вечерње новости. Приступљено 28. 11. 2018. 

Литература

  • Улице и тргови Београда 1 (А-М). Београд: Библиотека града Београда. 2004. ISBN 978-86-7191-066-8. COBISS.SR 118774540
  • Богуновић, Слободан (2005). Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века I. Београд: Београдска књига. стр. 206. COBISS.SR 121002252
  • Шкаламера, Жељко (1979). „Историјски развој Косанчићевог венца”. Косанчићев венац: историјат, истраживања постојећег стања, обрада споменика културе. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда. стр. 4. COBISS.SR 49197063
  • Куниберт, Бартоломео (1988). Први српски устанак и прва владавина Милоша Обреновића 1804–1850. Београд: Просвета. COBISS.SR 24628495
  • Петровић, Јелена (2010). Архитектонско наслеђе Карађорђеве улице у Београду, мастер рад бр. 24. Београд: Одељење за историју уметности Филозофског факултета. стр. 24—29. 
  • Петровић, Јелена (2010). „Историјски, друштвени и економски развој Карађорђеве улице у Београду до 1914. године”. Годишњак града Београда. Београд: Музеј града Београда. LVII: 135—149. COBISS.SR 188541196
  • Петровић, Јелена (2008). „ЗГРАДА ЗАДУЖБИНЕ ЛУКЕ ЋЕЛОВИЋА – КАРАЂОРЂЕВА 65, ЗАГРЕБАЧКА 1–9 И ГАВРИЛА ПРИНЦИПА 16” (PDF). Наслеђе. Приступљено 28. 11. 2018. COBISS.SR 170941452

Спољашње везе

Карађорђева улица на Викимедијиној остави.

Read other articles:

Холокост на Украине

Часть серии статей о Холокосте Идеология и политика Расовая гигиена · Расовый антисемитизм · Нацистская расовая политика · Нюрнбергские расовые законы Шоа Лагеря смерти Белжец · Дахау · Майданек · Малый Тростенец · Маутхаузен ·&...

 

Partai Buruh Demokrat Sosial Rusia

Partai Buruh Demokrat Sosial Rusia Российская социал-демократическая рабочая партияKetua umumVladimir LeninPresidenGeorgy Valentinovich PlekanovKetua umumVladimir Lenin, Georgy Valentinovich PlekanovDibentuk1 Maret 1898 (1898-03-01)Dibubarkan8 Maret 1918 (1918-3-8)Digabungkan dariLPEKBEmansipasi BuruhBund Buruh Yahudidan organisasi marxis yang lebih kecil lainnyaDiteruskan olehPartai Buruh Demokrat Sosial Rusia (Bolshevik)Partai ...

 

Institut d'État des relations internationales de Moscou

Institut d'État des relations internationales de MoscouHistoireFondation 14 octobre 1944StatutType UniversitéNom officiel Московский государственный институт международных отношенийМГИМО (MGIMO)Recteur Anatoli TorkounovMembre de Association des universités européennes, Association of Masters of Business Administration, BRICS Universities League (en)Sites web www.mgimo.ruenglish.mgimo.ruChiffres-clésÉtudiants 8372 (2016)Enseigna...

Visa requirements for Dutch citizens

Entry restrictions by the authorities of other states placed on citizens of the Netherlands A Dutch passport, one of the travel documents for Dutch citizens Visa requirements for Dutch citizens are administrative entry restrictions by the authorities of other states placed on citizens of the Netherlands, the joint nationality of the four countries within the Kingdom of the Netherlands. As of 2024, Dutch citizens had visa-free or visa on arrival access to 193 countries and territories, ranking...

 

Jenangan, Ponorogo

JenanganKecamatanPeta lokasi Kecamatan JenanganNegara IndonesiaProvinsiJawa TimurKabupatenPonorogoPemerintahan • CamatErni Haris Mawanti, S.Sos., M.Si.Populasi • Total53.760 jiwaKode Kemendagri35.02.18 Kode BPS3502190 Luas59,44 km²[1]Desa/kelurahan17 Jenangan adalah sebuah kecamatan di Kabupaten Ponorogo, Provinsi Jawa Timur, Indonesia. Kecamatan ini berjarak sekitar 10 kilometer[2] dari ibu kota Kabupaten Ponorogo ke arah timur laut. Pusat pemeri...

 

Fútbol Club Juárez

Fútbol Club JuárezDatos generalesNombre Fútbol Club Juárez[1]​Apodo(s) Bravos[2]​Fundación 29 de mayo de 2015 (8 años)Propietario(s) Alejandra de la VegaPresidente Luis RodríguezEntrenador Maurício BarbieriInstalacionesEstadio Olímpico Benito JuárezUbicación Ciudad Juárez, ChihuahuaCapacidad 19 703 espectadoresInauguración 12 de mayo de 1981 (42 años)Uniforme Titular Alternativo             &#...

趙家驤

追晉陸軍二級上將趙家驤將軍个人资料出生1910年 大清河南省衛輝府汲縣逝世1958年8月23日(1958歲—08—23)（47—48歲） † 中華民國福建省金門縣国籍 中華民國政党 中國國民黨获奖 青天白日勳章（追贈）军事背景效忠 中華民國服役 國民革命軍 中華民國陸軍服役时间1924年－1958年军衔 二級上將 （追晉）部队四十七師指挥東北剿匪總司令部參謀長陸軍�...

 

USS Carl Vinson

US Navy Nimitz-class aircraft carrier USS Carl Vinson USS Carl Vinson in the Pacific Ocean in 2015 History United States NameCarl Vinson NamesakeCarl Vinson Ordered5 April 1974 BuilderNewport News Shipbuilding Laid down11 October 1975 Launched15 March 1980 Commissioned13 March 1982 HomeportSan Diego[1] Identification MMSI number: 369970409 Callsign: NCVV Hull number: CVN-70 Motto Vis Per Mare (Strength from the Sea) Statusin active service Badge General characteristics Class and typeN...

 

Template talk:Kurdish–Turkish conflict (1978–present)

The subject of this article is controversial and content may be in dispute. When updating the article, be bold, but not reckless. Feel free to try to improve the article, but don't take it personally if your changes are reversed; instead, come here to the talk page to discuss them. Content must be written from a neutral point of view. Include citations when adding content and consider tagging or removing unsourced information. Please stay calm and civil while commenting or presenting evidence...

League of Saint George

British neo-Fascist organisation League of Saint George League of St George EmblemFounderKeith ThompsonMike GriffinFounded1974Split fromAction PartyNewspaperThe League ReviewThe League SentinelMembership (1970s)50–100IdeologyBritish fascismEurope a NationPolitical positionFar-rightPolitics of the United KingdomPolitical partiesElections The League of St George is a neo-Fascist organisation based in the United Kingdom. It has defined itself as a non-party, non-sectarian political c...

 

Lorraine 72

Lorraine 72DescrizioneTipotrasporto truppe Equipaggio6 ProgettistaTatra CostruttoreLorraine-Dietrich Data impostazione1931 Data primo collaudo1934 Utilizzatore principale Armée de terre Armée de l'air Sviluppato dalTatra 72 Dimensioni e pesoPeso1,6 t Propulsione e tecnicaMotoreTatra a benzina, 4 cilindri, 1910cm³ Potenza30 CV a 2800 giri/min Trazione6×4 PrestazioniVelocità max59 km/h Armamento e corazzatura[1] voci di veicoli militari da trasporto presenti su Wikipedia Il Lo...

 

Air terjun Seweru

Air Terjun SeweruLokasiDesa Pakuan, Kecamatan Kare, Kabupaten Madiun, Provinsi Jawa Timur, IndonesiaTipePlungeTinggi total30 meter (98 ft)Anak sungaiAliran Sungai Gunung Air Terjun Seweru / Serondo, merupakan lokasi wisata air terjun yang terletak di dusun Seweru desa Kare di wilayah perkebunan kopi Kandangan. Lokasinya berjarak 15 km ke timur dari kota Madiun dengan luas objek wisata 6 Hektar dilereng Gunung Wilis. Sejarah Air terjun Seweru ditemukan 25 tahun yang lalu oleh warga s...

Qutb Shahi architecture

Indo-Islamic architectural style Qutb Shahi architecture is the distinct style of Indo-Islamic architecture developed during the reign of the Qutb Shahi dynasty, also known as the Golconda Sultanate. Qutb Shahi buildings are seen in the city of Hyderabad and its surroundings. The Golconda Fort, which predates the founding of the city is the earliest example. The style reached its zenith during the reign of Muhammad Quli Qutb Shah, who founded the city of Hyderabad and constructed the Charmina...

 

Allopatric speciation

Speciation that occurs between geographically isolated populations Not to be confused with allochronic speciation, the related form of speciation where species become isolated by reproductive timing. Part of a series onEvolutionary biologyDarwin's finches by John Gould Index Introduction Main Outline Glossary Evidence History Processes and outcomes Population genetics Variation Diversity Mutation Natural selection Adaptation Polymorphism Genetic drift Gene flow Speciation Adaptive radiation C...

 

1891 Liberian general election

1891 Liberian general election ← 1889 1891 1893 → Presidential election   Nominee Joseph James Cheeseman Anthony D. Williams, Jr. Party TWP New Republican President before election Hilary R. W. Johnson TWP Elected President Joseph James Cheeseman TWP Politics of Liberia Constitution 1847 Constitution 1986 Constitution Executive President Joseph Boakai Vice President Jeremiah Koung Cabinet Legislature Senate President Pro Tempore House of Representatives Speaker Judi...

Linea principale Hankyū Kyōto

Linea principale Hankyū KyōtoNome originale京都本線 Stati attraversatiGiappone InizioUmeda FineKawaramachi Attivazione1921 GestoreFerrovie Hankyū Lunghezza45,3 km Scartamento1435 mm Elettrificazione1500 V DC DiramazioniLinea Hankyū SenriLinea Hankyū Arashiyama Ferrovie Modifica dati su Wikidata · Manuale La Linea principale Kyoto (京都本線?, Kyōto Honsen) è una ferrovia delle Ferrovie Hankyū a scartamento normale che collega le stazioni di Umeda a Osaka e Kawaramach...

 

1857 Swiss federal election

This article is part of a series on thePolitics of Switzerland Constitution Human rights Federal Council Members (by seniority) Beat Jans Guy Parmelin Ignazio Cassis Viola Amherd (President) Karin Keller-Sutter (Vice President) Albert Rösti Élisabeth Baume-Schneider Federal Chancellor Viktor Rossi Federal administration Federal Assembly Council of States (members) National Council (members) Political parties Elections Voting Elections 1848 1851 1854 1857 1860 1863 1866 1869 1872 1875 1878 1...

 

James Phinney Baxter III

American historian (1893–1975) For the mayor of Portland, Maine (1831–1921), see James Phinney Baxter. James Phinney Baxter III10th President of Williams CollegeIn office1937–1961Preceded byTyler DennettSucceeded byJohn Edward Sawyer Personal detailsBorn(1893-02-15)February 15, 1893Portland, Maine, U.S.DiedJune 17, 1975(1975-06-17) (aged 82)Williamstown, Massachusetts, U.S.OccupationHistorian, educator, academicAwardsPulitzer Prize for History (1947) James Phinney Baxter III (Febru...

السفارة في العمارة (فيلم)

السفارة في العمارةمعلومات عامةالصنف الفني كوميدي - سياسيتاريخ الصدور 2005 مدة العرض 2 ساعة اللغة الأصلية لغة عربيةالبلد  مصر الطاقمالمخرج عمرو عرفةالكاتب يوسف معاطيالبطولة عادل إمام داليا البحيري أحمد راتب خالد زكيلطفي لبيبالموسيقى عمر خيرتصناعة سينمائيةالمنتج عصام إم...

 

呉竹医療専門学校

この記事は検証可能な参考文献や出典が全く示されていないか、不十分です。 出典を追加して記事の信頼性向上にご協力ください。（このテンプレートの使い方）出典検索?: 呉竹医療専門学校 – ニュース · 書籍 · スカラー · CiNii · J-STAGE · NDL · dlib.jp · ジャパンサーチ · TWL (2018年4月) 呉竹医療専門学校 北緯35度54分11.6秒 東経...