Канта за заливање је преносиви суд, обично са ручицом и кљуном, који се користи за ручно заливање биљака. Траг о постојању овог типа канте датира још из 17. века, а од тада је канта доста унапређена. Канта има такође и друге употребе, јер је доста многостран алат.
Капацитет канте може бити између 0.5 литара, а користи се за заливање кућних биљака, до чак 10 литра за рад у башти. Може бити направљен од метала, керамике или пластике. На крају кљуна може се налазити ружа, која служи како би се ток воде разбио у мање капљице и тиме избегао велики притисак на тло или крхке биљке.
Историја
Термин „канта за заливање“ се први пут појавио 1692. године у дневнику кућног баштована лорда Тимотија Џорџа од Корнвола.[5] Пре тога је користио израз „посуда за заливање“.[6]
Године 1886, Џон Хос је патентирао Хосову канта за заливање.[7][8] Патент је гласио „Овај нови проналазак формира канту за заливање која је много лакши за ношење и нагињање, а у исто време је много чистија и прилагођенија за употребу од било које друге која је представљена јавности.“[9] Хосове канте за заливање су биле представљене у њујоршком часописуThe Strategist 2018.[10] и 2019.[11] Такође су их препоручили енглески листови the Independent[12] и Telegraph.[13] магазин Country Life,[14] Хосова канта за заливање је награђена Дијлајн наградом 2020 Ребранд године.[15] На ББЦ Gardeners' World су презентери Монти Дон[16][17] и Алан Тичмарш у више наврата похваљивали Хосове канте за заливање.[18][19]
Глава туша се назива ружа, глава руже, розета или глава прскалице.[20][21]
Употреба
Канте за заливање обично користе баштовани за заливање биљака, радници на путу да би нанели асфалт, а такође се користи и као украс или као симболичне уметничке фигуре.
У популарној култури
На њеној веб страници, Марта Стјуарт предлаже употребу канте за наливање, како би се нанела вода после рада или ако се стопала упрљају.[22]
Albardonedo Freire, Antonio, El Urbanismo de Sevilla durante el reinado de Felipe II. Sevilla, Guadalquivir Ediciones. 2002. ISBN84-8093-115-9. стр. 191–208.
Amirsadeghi, Hossein, editor. The Arts of Persia. New Haven: Yale University Press, 1989.
Brooke, Christopher Nugent Lawrence. The Age of the Cloister: The Story of Monastic Life in the Middle Ages. New Jersey: Hidden Spring, 2003.
Gerard Ciolek. Ogrody polskie (Gardens of Poland). Revised edition of the 1954 publication under the same title, updated and expanded by Janusz Bogdanowski. Warszawa: Arkady
Carroll, Maureen. Earthly Paradises: Ancient Gardens in History and Archaeology. London: British Museum Press, 1986.
Żukow-Karczewski, Marek. Ogrody i sady w dawnej Polsce (Gardens and orchards in the old Poland), "AURA" (A Monthly for the Protection and Shaping of Human Environment), 11, 1987.
Irrigation, 5th Edition, Muhammad Irfan Khan Yousafzai, Claude H. Pair, editor, published by the Irrigation Association, 1983
Trickle Irrigation for Crop Production, F. S. Nakayama and D. A. Bucks, editors, published by Elsevier, 1986, ISBN0-444-42615-9
S. Blass, Water in Strife and Action (Hebrew), published by Massada limited, Israel, 1973
Drip and Micro Irrigation Design and Management for Trees, Vines, and Field Crops, 5th Edition, by Charles M. Burt and Stuart W. Styles, published by the Irrigation Training and Research Center (ITRC), Cal Poly, San Luis Obispo, CA 93407-0721. www.itrc.org., 2016
Elvin, Mark. The retreat of the elephants: an environmental history of China (Yale University Press, 2004)
Hallows, Peter J., and Donald G. Thompson. History of irrigation in Australia ANCID, 1995.
Howell, Terry. "Drops of life in the history of irrigation." Irrigation journal 3 (2000): 26–33. the history of sprinker systems online
Hassan, John. A history of water in modern England and Wales (Manchester University Press, 1998)
Vaidyanathan, A. Water resource management: institutions and irrigation development in India (Oxford University Press, 1999)
Mokhtar, G. (1981). Ancient civilizations of Africa. Unesco. International Scientific Committee for the Drafting of a General History of Africa. стр. 309. ISBN9780435948054. Приступљено 19. 6. 2012 — преко Books.google.com.