Калемљење на семе

Компоненте калемљења на семе црвеног храста: е - племка и h - подлога. Плава V линија означава место усецања.
Калемљење камелије на семе: (А) прављење клинастог реза на племци; (B) уметање племке у рез између котиледона; (C) пободен калем у влажни тресет.

Kалемљење на семе је техника која као подлогу користи хипогеично семе у фази клијања. На клијавцу се уклања корен и епикотил, а остају котиледони у семењачи који представљају подлогу. Племка је дормантна и слична оној код копулирања. Калемљење на семе изводи се крајем фебруара и почетком марта. У пракси је релативно мали број биљака који је погодан за ову методу. Могућ је само за врсте са крупним семеном: Aesculus, Camellia, Castanea, Quercus. Срастање се остварује релативно брзо јер долази до стимулације развоја корена на преосталим котиледонима и племци и код врста које се теже ожиљују због утицаја хранљивих материја и хормона из котиледона. У Винчестеру (Енглеска) у расаднику Хилиер (Hillier Nursery) врши се калемљење на семе где подлога и племка припадају различитим врстама у оквиру фамилије. Калемљене биљке стављају се у влажан тресет у покривени парапет, тако што је семе на 4 cm дубине. Брзо срастање стимулише се грејањем одоздо (21оC).

Поступак

Претходна припрема подлоге

Из сетвених леја се ваде тек исклијале биљке са првим паром листова који још није потпуно развијен. Клијавац се уклања, а остављају се котиледони у семењачи пресецањем дршки котиледона.

Припрема племки

Бирају се нешто тање племке дуге око 10 cm. На њима се праве два наспрамна коса реза на проксималном крају дужине 2 cm - клин, као за калемљење у процеп.

Припрема подлога

Врх ножа се забоде између котиледона и направи се урез који одговара клинастом резу племке.

Спајање

Племка се умеће у семе тако да површине њеног реза належу на површине реза котиледона. Никакво увезивање није потребно. Раствором формалина (0,4%) могу да се премажу пресеци подлоге и племке због спречавања гљивичних инфекција.

Ширина примене

Мур[1] описује ову методу примењену на кестенима и бележи успех само са племкама узетим са млађих биљака. Резнице узете са истих биљака побадане у исти супстрат (песак) нису се ожиљавале, као ни калеми са племкама са старијих биљака.

Код камелија коришћене су и дормантне и активне племке. Овде се процес производње скраћује тако да се саднице реализују за време које је потребно само за производњу подлога (за методу у процеп, која се стандардно користи за камелије, потребне су двогодишње саднице). Истовремено клијавци са којих су узети котиледони могу се употребити за подлоге при калемљењу. Још једна предност методе је у далеко мањем простору који је потребан него за класично калемљење, а семе које се употребљава за калемљење јефтиније је од садница које се употребљавају за подлоге.[2] Од осталих врста описује се и успешно калемљење на семе гинка, а мање је успешно код глициније.

Референце

  1. ^ Moore, J. C. (1963): Propagation of chesnuts and camellia by nurse seed grafts. Proc. Inter. Plant Prop. Soc. 13: 141-3.
  2. ^ De War Blecken, A. (1980): Nurse seed grafting. Horticulture: 13-5.

Литература

  • Грбић, М. (2004): Производња садног материјала - Вегетативно размножавање украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд. ISBN 978-86-7602-009-6.