Истражитељ, иследник, инспектор или детектив је службеник који истражује и открива злочине и њихове починиоце. Своју дужност може обављати као члан полиције или у приватном аранжману, као приватни детектив. Приватни детектив ради по поруџбини и за награду^[1] и мора да има дозволу за рад како би обављао свој посао.^[2] Реч детектив потиче од латинске речи detegere, што значи открити.

У многим европским полицијским системима, већина детектива су факултетски образоване особе које се укључују у детективски рад у оквиру полиције одмах након завршеног факултета, без потребе да проведу одређено време у служби као униформисани полицајци, за разлику од полицијског система САД, где је период службе у униформи неопходан услов да би неко постао детектив. С једне стране, тврди се да детективски посао има мало сличности са послом који обавља униформисани полицајац, и да је зато за обављање овог посла потребна потпуно другачија обука, квалификације, квалитети и способности. Други, пак тврде да је неопходно да детектив поседује познавање полцијске процедуре коју стиче управо служећи у униформи, и да ако је не познаје, то може сметати неометаној сарадњи са униформисаним полицајцима.

У Србији је приватна детективска делатност правно регулисана Законом о детективској делатности, који је ступио на снагу 5. децембра 2013. године, а надзор обавља Министарство унутрашњих послова Републике Србије. Да би детективска агенција добила лиценцу, одговорно лице у агенцији мора имати високу школску спрему, држављанство Србије, да нема безбедносне сметње, а агенција мора имати има најмање два запослена детектива. Да би појединац добио детективску лиценцу мора бити држављанин Србије, имати завршену најмање вишу школу, лекарско уверење о психофизичкој способности, завршену обуку, положен стручни испит, као и да нема безбедносне сметње. Обуку, не морају да похађају бивши полицајци са најмање пет година радног стажа, судије, тужиоци и обавештајци, нити оперативци који су до дана ступања на снагу закона имали пет година радног искуства на детективским пословима.^[2]

Приватни детектив је професионалац који је ангажован од стране различитих фирми, компанија, корпорација, приватних лица или других субјеката у циљу прибављања обавештајних података и потврђивана или оповргавања информација. Професионални приватни детектив обично има искуство рада у полицији или другим безбедносним службама, као и тренинг којим је припремљен за професионалну истрагу. Главна делатност приватног детектива је истрага. Он истражује, прикупља и анализира доказе. Детективске услуге модерног доба подразумевају обавештајни рад у привреди, заштиту породице, случајеве малолетничке деликвенције, случајеве брачних проблема и др. Приватни детектив је често ангажован од стране адвоката ради прибављања доказа који могу имати значајан утицај на судске пресуде.^[3]

Опасност представља саставни део детективског посла. Приватни детектив је цивилно лице са додатним овлашћењима, као и лице који је физички припремљено да брани себе, своје клијенте или њихову имовину. Добра интуиција и способност трансформације су једне од главних одлика сваког доброг приватног детектива. Уз помоћ ових одлика приватни детектив је способан да остане неприметан.^[3]

• Истрага између осталог подразумева: преглед правних записа, породичне историје, компјутерску истрагу или било коју другу врсту прикупљања података. Након истраге следи анализа чињеница, процена информација и одабир најбоље методологије која има најбољи потенцијал да доведе до ефикасног решавања случаја.
• Испитивање представља метод којим до неопходних информација долази путем разговора са рођацима несталих лица, сведоцима злочина и сл. Кроз испитивање, у комбинацији са сопственом истрагом, приватни детектив скупља доказе којима решава случај или представља доказе суду.
• Надзор представља праћење особе без њеног знања и подношење извештаја о надзору клијенту који је ангажовао приватног детектива. Приватни детектив је упознат са свим техникама модерног и ефикасног надзора.^[3]

Приватно обезбеђење као нека врста институције први пут се јавља почетком 13. века у Енглеској, када се у Лондону и другим градовима, ради заштите грађана, организују Црквене Парохијске патроле.^[4]

Прва права детективска агенција основана је 1833. године. Основао ју је Француз Еуген Франсис Видок, који се сматра првим приватним детективом. Његова детективска агенција звала се „Фирма за универзалне информације у вези трговине и привреде” и сматра се првом приватном детективском агенцијом.^[а][3]

Најпознатији приватни детектив свих времена свакако је Алан Пинкертон. Он је 1850 године у Чикагу основао Пинкертонову детективску агенцију, која још увек постоји.^[3] Данас делује под именом Пинкертон, као подружница Секуритас службе безбедности.^[5]

Други чувени детектив, кога треба поменути, свакако је Фредерик Аберлајн, британски полицијски, а касније и приватни детектив. Најпознатији је по томе што је 1888, као главни инспектор лондонске Метрополитанске полиције, био један од главних истражитеља убистава која се приписују Џеку Трбосеку.^[6]

Детективски случајеви одувек су изазивали интересовање јавности и често били инспирација многим ауторима различитих литерарних и других уметничких дела. Тако су о авантурама славних детектива написани бројни романи, снимани филмови и ТВ серије, а такође су били и инспирација бројним стрип-цртачима, било да се радило о стварним ликовима (какви су Пинкертон или Аберлајн), или оним измишљеним. Чак је и сам Алан Пинкертон о својим авантурама написао бројне детективске романе.^[7] Неки од најпознатијих књижевних детектива свакако су:

• Шерлок Холмс, чувени лик Артура Конана Дојла, чије су авантуре екранизоване у више верзија и адаптација,^[8]
• Херкул Поаро, ексцентрични детектив и Госпођица Марпл, необично виспрена стара дама, ликови чувене Агате Кристи, такође много пута екранизовани као филмови или ТВ серије,^[9]
• Отац Браун, необични свештеник-детектив Гилберта Честертона,^[10]
• Инспектор Мегре, белгијског писца Жоржа Сименона,^[11]
• Хари Хуле, један од најпопуларнијих детективских ликова друге деценије 20. века, остварење норвешког писца Јуа Несбеа,^[12]
• Ераст Фандорин и сестра Пелагија, живописни детективски ликови руског писца Григорија Чхартишвилија (детективске романе пише под псеудонимом Борис Акуњин),^[13]
• Детективка Харијета, лик београдске детективке, изашле из пера наше познате књижевнице Мирјане Ђурђевић,^[14]
• Рип Кирби, најпознатији стрипски детектив, лик који је осмислио чувени амерички стрип-цртач Алекс Рејмонд,^[15]
• Дилан Дог, још један стрип-јунак, чувени приватни детектив за ноћне море и друге ужасе, италијанског писца и новинара Тицијана Склавија^[16] и многи други.

• Детективска фантастика (Детективски роман)
• Детективски филм
• Детективска прича (филм)
• Хотелски детектив

• „Закон о детективској делатности” (PDF). Народна скупштина Републике Србије. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 8. 2022. г. Приступљено 13. 3. 2017.