Ирина Ласкарис

Ирина Ласкарис (умрла 1240) (грч. Ειρηνη Λασκαρινα, Еирене Ласкарина) била је супруга - царица Никеје. Била је ћерка цара Теодора I Ласкариса,[1] цара Никеје и Ане Комнин Анђел. Њени бака и деда по мајци били су цар Алексије III Анђел и царица Еуфросина Дука Каматер. Њена сестра Марија Ласкарис удала се зак раља Белу IV од Мађарске.

Ирена се прво удала за генерала Андроника Палеолога, а после његове смрти постала је жена Теодоровог наследника, будућег цара Јована III Дуке Ватаца[2] 1212. године. Имали су сина, будућег цара Теодора II Ласкариса. Након рођења потоњег, пала је са коња и тешко се повредила да више није могла да има деце. Повукла се у манастир, узевши монашко име Евгенија, и тамо умрла у лето 1240. године, неких четрнаест година пре свог мужа.[3]

Царицу Ирену хвале историчари због њене скромности и разборитости и каже се да је својим примером довела до значајног побољшања морала своје нације.[4]

Референце

  1. ^ Theodore Lascaris s.v. Irene Lascaris" . Encyclopædia Britannica. Vol. 23 (11th ed.). 1911. p. 766.
  2. ^ "Theodore Lascaris s.v. Irene Lascaris" . Encyclopædia Britannica. Vol. 23 (11th ed.). 1911. p. 766.
  3. ^ Murata, Koji; Ichikawa, Kohei; Fujii, Yuri I.; Hayakawa, Hisashi; Cheng, Yongchao; Kawamoto, Yukiko; Sano, Hidetoshi (2021). „Cometary records revise Eastern Mediterranean chronology around 1240 CE”. Publications of the Astronomical Society of Japan. 73: 197—204. arXiv:2012.00976 Слободан приступ. doi:10.1093/pasj/psaa114. 
  4. ^ Theodore Lascaris s.v. Irene Lascaris" . Encyclopædia Britannica. Vol. 23 (11th ed.). 1911. p. 766.