Индијски сиви мунгос

Индијски сиви мунгос
(Herpestes edwardsi)
Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Chordata
Подтип:
Vertebrata
Класа:
Mammalia
Надред:
Laurasiatheria
Ред:
Carnivora
Подред:
Feliformia
(нерангирано):
Aeluroidea
Инфраред:
Viverroidea
Натпородица:
Herpestoidea
Породица:
Herpestidae
Потпородица:
Herpestinae
Род:
Herpestes
Врста:
H. edwardsi

Saint-Hilaire, 1818
Биномно име
Herpestes edwardsi
Подврсте
списак подврста:
  • Herpestes edwardsi edwardsi
  • Herpestes edwardsi ferrugineus
  • Herpestes edwardsi lanka
  • Herpestes edwardsi montanus
  • Herpestes edwardsi nyula
  распрострањеност врсте

Индијски сиви мунгос је предатор из породице мунгоса. У северно индијским језицима као што су хиндски, урду и пунџаби, он се зове Невалаа. Сиви мунгос се налази у шумама, шикарама и оабрађеним пољима, често у непосредној близини људских насеља. Живи у јазбинама, грмљу и шикари налазећи уточиште под стенама или грмљем па чак и у канализацији.[2] Јако је храбар и знатижељан, али и опрезан. Врло се добро пење. Обично ћете га наћи појединачно или у паровима.[3]

Опис

Дужина тела му је од 36 cm до 45 cm. Има реп дуг 45 cm. Тежи између 0,5 и 4 kg. Тело му је дуго и витко с релативно кратким ногама. Њихово крзно је жућкасто сиво, али ноге су тамније и по њима се разликује од индијског малог мунгоса. Реп је тамноцрвен, а глава је мало црвенкаста. Мужјаци су пуно већи од женки.[4]

Распрострањеност

Живи у Азији, од Арабије до Непала, Пакистана, Индије и Шри Ланке, а уведени су на Хаваје, Јамајку, Кубу и Порторико и у Југоисточну Европу. Држе се и као кућни љубимци ради заштите од пацова и змија[5]

Исхрана

Будући да су месоједи, хране се бројним врстама па се може рећи да једе све што може да улови. Лови глодаре, змије, птичја јаја и птиће, гуштере и разне бескичмењаке, па чак и шкорпионе.

Индијски сиви мунгос је вешт, брз и окретан ловац те увек вреба за пленом својим јаким чулима њуха и вида. Њуши земљу, окреће стене и камење у потрази за жртвом. Ако животиња покуша да побегне, мунгос креће у потеру. Убија свој плен у трку, угризом за врат или главу.

Иако мунгос једе змије, укључујући и отровне кобре, главни део прехране му се састоји од неопасних малих животиња које живе на или под земљом. Познате су њихове битке са отровним змијама. Због своје брзине и покретљивости измиче нападу змије. Након неког времена змија је исцрпљена и може је лако убити угризом. Нису имуни на отров, али густо крзно омогућава већу заштиту од змијског угриза.

Размножавање

Након трудноће од 60 до 65 дана окоти се 2 - 4 младунчета. Живе у просеку 7 година.[6] Лове током дана и живе сами.

Референце

  1. ^ Mudappa, D.; Choudhury, A. (2016). „Herpestes edwardsii”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T41611A45206787. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-1.RLTS.T41611A45206787.en Слободан приступ. Приступљено 29. 8. 2019. 
  2. ^ Duff, Andew (2004). Mammals of the World. https://en.wikipedia.org/wiki/Special:BookSources/0-300-10398-0. Приступљено 7. 4. 2019. 
  3. ^ „Sivi mungos – stanovnik indijskih šuma i jazbina”. Невероватна Индија. Приступљено 7. 4. 2019. 
  4. ^ Ewer (1973). The carnivores. Weidenfeld and Nicolson. ISBN 978-0-297-99564-7. Приступљено 7. 4. 2019. 
  5. ^ Ranjit, Lal. Mongooses are fierce hunters as well as great pets. The Indian Express. Приступљено 7. 4. 2019. 
  6. ^ Graham. Herpestes edwardsi - Indian gray mongoose. Приступљено 7. 4. 2019. 

Литература

Спољашње везе

Индијски сиви мунгос на Викимедијиној остави.