Инга Леман (дан. Inge Lehmann; Копенхаген, 13. мај 1888 — Копенхаген, 21. фебруар 1993[1]) била је дански сеизмолог и геофизичар. Године 1936, на основу дотада постојећих података, постулирала је постојање Земљиног унутрашњег језгра[2][3] с физичким својствима различитим од спољашњег језгра и то да Земљино језгро није јединствена течна кугла. Сеизмолози, који до тада нису могли да обликују делотворну хипотезу за опсервацију да П-таласи успоравају при досезању неких подручја Земљине унутрашњости, убрзо су схватили њен закључак. Била је страна чланица Краљевског друштва.
Детињство, младост и образовање
Инга Леман је рођена и одрасла је у Естерброу, делу Копенхагена. Њен отац је био експериментални физичар Алфред Георг Лудвик Леман (1858 — 1921). Ишла је у педагошки прогресивну средњу школу коју је водила Хана Адлер, ујна Нилса Бора.[4][5] По тврдњи Леманове, њен отац и Хана Адлер су имали најзначајнији утицај на њен интелектуални развој.
Студирала је математику на Универзитету у Копенхагену и Универзитету Кембриџ, али је студије прекидала због лошег здравственог стања.[6] Наставила је да студира математику на Кембриџу од 1910. до 1911. на Њунхам колеџу. 1911. се вратила из Кембриџа, исцрпљена од рада, и за неко време је прекинула студије. Развила је добре рачунске вештине у актуарској канцеларији у којој је радила неколико година пре него што је наставила студије на Универзитету у Копенхагену 1918. Стекла је титулу candidata magisterii из физике и математике након две године. Када се вратила у Данску 1923, прихватила је позицију на Универзитету у Копенхагену као асистент Ј.Ф. Стефенсена, професора актуарске науке.[7]
Референце
Литература
Спољашње везе
|
---|
Међународне | |
---|
Државне | |
---|
Академске | |
---|
Остале | |
---|