PROFILPELAJAR.COM

Инвазивна терапија хроничног бола малигне етиологије
Инвазивна терапија хроничног бола малигне етиологије
Синоними	Неуралгија, неуритис и радикулитис, неспецифични
Специјалности	неурологија
	[уреди на Википодацима]

Инвазивна терапија хроничног бола малигне етиологије има специфичну улогу у оквиру целокупног третмана онколошког болесника. Донедавно је она коришћена као последње терапијско средство у терапији малигног бола, углавном због потенцијалних компликација, специјалне опреме и потребе за болничким лечењем, али тренутно преовладава мишљење међу онколозима и другим специјалистима који се баве лечењем бола, да се она може користити и у ранијим фазама терапије, нпр. када се први пут почне са терапијом опиоидима.

Општа разматрања

Дефиниција малигног бола

Бол је непријатно сензорно и емоционално искуство удружено са стварним или потенцијалним оштећењем ткива.

Бол је све оно што пацијент каже да га боли.^[1]

Бол је чест симптом рака, али не и синоним.

Према Светској здравственој организацији (СЗО), 15 милиона људи болује од малигних болести, а 2/3 пацијената имају бол током болести, или око 10 милиона људи у свету у овом тренутку пате од хроничног бола изазваног раком бол.^[2]

Преглед научних радова о распрострањености болова од карцинома (објављен од 1966 до 2005) за различите врсте малигнитета, закључено је да је подједнако, бол присутна код пацијената који се лече активно као и код оних који се налазе у терминалној фази болести. Испоставило се да је бол присута код 64% пацијената са узнапредовалим метастатским или терминалним обољењем, 59% код пацијената који су подвргнути активном лечењу и код 33% пацијената након спроведног лечење.^[3]

Резултати великог европског истраживања о преваленцији и лечењу болова повезани са раком показали су да је бол присутан у свим стадијумима рака (рано и метастатски), али исто тако подаци говоре да код значајног броја пацијената (56% до 82,3%) бол није адекватно третиран.^[4]

Имајући напред наведено терапија малигног бола је деликатан процес на који могу да утичу многи фактори попут:

опште стање болесника,
фармаколошка терапија
природа бола који је обично мешавина ноцицептивног и неуропатског бола.

Категорије болесника за инвазивну терапију бола

Већина болесника код којих је индикована интервентна терапија малигног бола спада у следеће три опште категорије:

Прва група — је највећа, и ту спадају они који нису постигли адекватну контролу бола са оралном или парентералном терапијом или су је постигли потпуно или делимично са неприхватљивим споредним ефектима.

Друга група — њу чине болесници са инцидентним болом, на пример они са коштаном метастазом који су комфорни при мировању, али не могу да се мобилишу јер то провоцира бол.

Трећа група — су болесници са неуропатским болом. Овај бол често слабо реагује на опиоиде, чак и у великој дози.

Интервентне технике

Интервентне технике малигног бола могу се разврстати у две главне категорије:

Епидурална и интратекална примена лека

Интратекална или епидурална примена лека се користи код бола који не реагује на оралну, парентералну и трансдермалну фармаколошку терапију. Епидурална и интратекална примена лека директно делује на рецепторе (μ- рецепторе у substantia gelatinosa) или на путеве за трансмисију бола у кичменој мождини.

Подаци из литературе показују да морфин, као један од ћешћих лекова који се користи за лечење малигног бола, убризган епидурално или путем субкутане инфузије има бољи аналгетски ефекат са мање споредних ефеката у поређењу са оралном применом.^[5]

Додатак локалног анестетика, α-2 адренергичког агониста (клонидин) или НМДА анатагониста (кетамин) у епидуралној инфузији значајно побољшава аналгетски ефекат епидуралног пута у односу на субкутани.

Такође спинална апликација опиоида резултује у смањеној укупној дози која је потребна за ефекат.^[6]

Код епидуралног пута потребно је 20–40% системске дозе да би се постигао исти аналгетски ефекат, а код интратекалног само 10% системске дозе.

Интратекални пут има предности над епидуралним због мање проблема са катетером, мањих доза опиоида, мање споредних ефеката, боље аналгезије и смањеног ризика од инфекције.

Ако се очекује преживљавање пацијента дуже од 6 месеци, може се имплантирати интратекална пумпа али само после пробног привременог епидуралног или интратекалног катетера.

Неуролитички блокови

Специфични нервни блокови (привремени са локалним анестетиком или неуролитички) који су најефикаснији када је јасно дефинисана анатомска локација бола.

Већина неуролитичних блокова циља симпатетички систем који има важну улогу у патогенези висцералног малигног бола. Зависно од анатомске структуре захваћене малигним процесом и дерматомске дистрибуције бола врши се блок одређеног сегмента симпатетичког нервног система.^[7]

Дијагностички блок са локалним анестетиком претходи свим неуролотичким блоковима сем спиналног блока алкохолом за који не постоји добра дијагностичка процедура. При томе треба нагласити да успешан дијагностички (прогностички) блок не гарантује успешан неуролитички блок.^[8]

Извори

^ Twycross R, Wilcock A. Symptom management in advanced cancer.3rd ed. Oxon (UK): Radcliffe Medical Press; 2001.
^ World Health Organization: National Cancer Control Programmes, Policies and Managerial Guidelines, Geneva, 2nd ed. 2002.
^ Van den Beuken-van Everdingen MHJ, De Rijke JM, Kessels AG; et al. (2007). „Prevalence of pain in patients with cancer: a systematic review of the past 40 years”. Ann Oncol. 18: 1437—1449. )
^ Breivik, H.; Cherny, N.; Collett, F.; et al. (2009). „Cancer-related pain: a pan European survey of prevalence, treatment, and patient attitudes”. Ann Oncol. 20: 1420—1433. .
^ Piano V, Verhagen S, Schalkwijk A, Hekster Y, Kress H, Lanteri-Minet M, Burgers J, Treede RD, Engels Y, Vissers K. Treatment for neuropathic pain in patients with cancer: comparative analyses of recommendations in national clinical practice guidelines from European countries. Pain Practice 2013 [Epub ahead of print].
^ O’ Connor AB (2009). „Neuropathic pain: a review of the quality of life impact costs and cost-effectivness of therapy”. Pharmacoeconomics. 27: 95—112. .
^ Rao, A.; Cohen, H. J. (2004). „Symptom management in the elderly cancer patient: Fatigue, pain, and depression”. J Natl Cancer Inst Monogr. 32: 150—157. .
^ Kongsgaard, U. E.; Bjørgo S, Hauser M. Tidsskr Nor Laegeforen (фебруар 2004). „Neurolytic blocks for cancer pain--still a useful therapeutic strategy”. 124 (4): 481—3. PMID 14983193. .

Литература

Myers J,Chan V,Jarvis V; et al. (2010). „Intraspinal techniques for pain management in cancer patients: a systematic review”. Support Care Cancer. 18: 137—149.
Kapural L, Narouze SN, Janicki TI, Mekhail N (2006 Sep-Oct). „Spinal cord stimulation is an effective treatment for the chronic intractable visceral pelvic pain”. Pain Med. 7 (5): 440—3. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)