Златна була

Златна була из 1356. коју је издао Карло IV, цар Светог римског царства

Златна була или хрисовуља (грч. χρυσός - злато, лат. bulla - печат)[1] је златни орнамент у облику печата која се ставља на повеље које су издавали монарси у Европи и Византији током средњег века и ренесансе. Термин се првобитно односио на сам печат, али касније се примењивао на целокупни документ.[2]

Златне буле су настале у Византији (грч. chrysobullos logos - закон са златним печатом), и биле су изузетно важно дипломатско средство. Званична царска идеологија се базирала на идеји да је византијски цар изабран од Бога да буде владар јединог легитимног царства на свету. Византинци су веома успешно убедили друге државе да прихвате ову тврдњу, и представљали су златне буле као акт царске милости а у суштини су их користили као споразуме без потребе да признају друге државе као равне. Такође су биле корисно средство које је царству пружало могућност да на тај начин спроводи чак и понижавајуће споразуме и уступке, а да се чини као да су ти уступци знак царске милости.

Током скоро 800 година издаване су једнострано, не обавезујући другу страну ни на шта. Међутим, почев од 12. века, Византинци су почели да уносе у буле обавезе друге стране са којима су преговарали.

Други европски монарси су прихватили златне буле по угледу на Византинце, али су их користили много умереније.

Познате златне буле

Види још

Референце

  1. ^ Енциклопедија Британика - џепно издање (књига 10). Београд: Политика. 2005. стр. 109. ISBN 86-331-2121-2. 
  2. ^ Вујаклија, Милан (1961). ЛЕКСИКОН страних речи и израза. Београд: Просвета. стр. 1070. 
  3. ^ Crowley, Roger (2012). City of Fortune: How Venice Ruled the Seas. New York: Random House. ISBN 978-1400068203. 
  4. ^ 750th Anniversary of the Golden Bull Granted by Bela IV Архивирано 2005-04-28 на сајту Wayback Machine
  5. ^ M. Šašić (1998-11-17). „»Zlatna bula« - temelj razvoja Zagreba kroz stoljeća”. Vjesnik (на језику: Croatian). Zagreb. Архивирано из оригинала 2009-01-04. г. 

Литература