PROFILPELAJAR.COM

Земљоуз или превлака (од Lua грешка in package.lua at line 80: module 'Module:ISO 639 name/ISO 639-3 (dep)' not found. ἰσθμός (isthmós), са значењем „neck”) је географски појам којим се означава ужи део земље између две водене масе.^[4]^[5]^[6] Овај појам је супротан мореузу, који је ужи део мора између две земљане масе.

сателитски снимак Суецког канала, прокопаног кроз земљоуз

Земљоузи су природно погодна места за грађење канала. Панамски канал, на пример, спаја Атлантски океан и Пацифик преко Панамске превлаке^[7]^[8] и драстично смањује поморско путовање између источне и западне обале америчког континента, Суецки канал повезује Средоземно и Црвено море, пресецајући западну страну Суецке превлаке коју формира Синајско полуострво; а Кринански канал прелази превлаку између Лох Кринана и Лох Гилпа, који повезује полуострво Кинтајр са остатком Шкотске. Други пример је канал Веленд на полуострву Нијагара (технички превлака). Он повезује језеро Онтарио са језером Ири. Град Окланд на Северном острву Новог Зеланда налази се на превлаци.

Истхмус vs копнени мост vs полуострво

Земљоуз и копнени мост су сродни појмови са превлаком која има шире значење. Копнени мост је превлака која повезује главне копнене масе Земље. Термин копнени мост се обично користи у биогеологији да опише копнене везе које су постојале између континената у различито време и биле важне за миграцију људи, и разних врста животиња и биљака, нпр. Берингија и Догерланд.^[9]

Превлака је копнена веза између две веће копнене масе, док је полуострво пре копнено испупчење које је само са једне стране повезано са већом копном, а са свих других страна окружено водом. Технички, превлака може да има канале који се протежу од обале до обале (нпр. Панамски канал), и на тај начин подсећа на два полуострва; међутим, канали су вештачке карактеристике које се разликују од мореуза.

Главне превлаке

Главне светске превлаке укључују Панамску превлаку^[13] и превлаку Тевантепек^[14]^[15] у Средњој Америци, превлаку Кра^[16]^[17]^[18] у континенталној југоисточној Азији, Суецку превлаку између Северне Африке и Западне Азије, и Карелску превлаку у Европи. Од историјског значаја били су Коринтска превлака^[19] у Грчкој и Катанцарска превлака у Италији.

Референце

^ De Mahiques, Michel Michaelovitch (2016). „Tombolo”. Encyclopedia of Estuaries. Encyclopedia of Earth Sciences Series. стр. 713—714. ISBN 978-94-017-8800-7. doi:10.1007/978-94-017-8801-4_349. Архивирано из оригинала 2021-06-14. г. Приступљено 2021-04-05.
^ „Bruny Island”. Britannica Online. Приступљено 2008-08-17.
^ „Tasmanian Nomenclature: The Place-Names of the State: A Record of Origins and Dates”. The Mercury. 16. 9. 1911. стр. 10. Приступљено 23. 8. 2021.
^ „Isthmus”. Collins English Dictionary. Collins. Приступљено 19. 12. 2016.
^ LSJ entry ισθμός
^ „Isthmus”. Britannica. Приступљено 22. 9. 2013.
^ „BBC - History - British History in depth: The Darien Venture”. www.bbc.co.uk.
^ „The Darien Scheme”. Historic UK.
^ „Land bridge | isthmus”. Encyclopedia Britannica.
^ Karelian Isthmus Архивирано 2007-12-06 на сајту Wayback Machine
^ „Karjalankannas” (на језику: фински). Karjalan Liitto. Приступљено 30. 1. 2022.
^ „Karjalankannas” (на језику: фински). Prima Tours. Приступљено 30. 1. 2022.
^ Webb, S. David (23. 8. 2006). „The Great American Biotic Interchange: Patterns and Processes”. Annals of the Missouri Botanical Garden. 93 (2): 245—257. S2CID 198152030. doi:10.3417/0026-6493(2006)93[245:TGABIP]2.0.CO;2.
^ Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Tehuantepec”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 26 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 507.
^ Hovey, Edmond Otis (1907). „The Isthmus of Tehuantepec and the Thehuantepec National Railway”. Bulletin of the American Geological Society. 39 (1): 78—91.
^ „Kra, Isthmus of”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 14. 4. 2013.
^ Griffith University (23. 3. 2010). „Thai Canal Project: Over 300 years of conceptualising and still counting”. Asian Correspondent. Hybrid News. Архивирано из оригинала 26. 05. 2013. г. Приступљено 14. 4. 2013.
^ Loftus, Alfred John (1883). Notes of a journey across the Isthmus of Krà.
^ Strabo, Geography. 9.1.6 Архивирано на сајту Wayback Machine (13. децембар 2013).

Литература

Andagoya, Pascual de (21. 6. 1865). Narrative of the Proceedings of Pedrarias Davila. The Hakluyt Society — преко Wikisource.
Angehr, G. R.; Dean, R. (2010). The Birds of Panama: A Field Guide. Zona Tropical Publication. Comstock Publishing Associates, Cornell University Press. ISBN 978-0801476747.
Montes, C.; Cardona, A.; Jaramillo, C.; Pardo, A.; Silva, J. C.; Valencia, V. (2015). „Middle Miocene Closure of the Central American Seaway”. Science. 348 (6231): 226—229. Bibcode:2015Sci...348..226M. PMID 25859042. doi:10.1126/science.aaa2815 .
O'Dea, A.; Lessios, H. A.; Coates, A. G.; Eytan, R. I.; Restrepo-Moreno, S. A.; Cione, A. L. (2016). „Formation of the Isthmus of Panama”. Science Advances. 2 (8): e1600883. Bibcode:2016SciA....2E0883O. PMC 4988774 . PMID 27540590. doi:10.1126/sciadv.1600883.
Osborn, H. F. (1910). The Age of Mammals in Europe, Asia and North America. New York, The Macmillan Company.
Wafer, L. (1729). A New Voyage and Description of the Isthmus of America (1695). Scotland: James Knapton. Архивирано из оригинала 3. 7. 2007. г.
Wegener, A. (2003). Превод: Roland von Huene. „The Origins of Continents” (PDF). Milestones in Geosciences. Berlin, Heidelberg: Springer: 4—17. ISBN 978-3-642-07919-1. doi:10.1007/978-3-662-08763-3_1.
Winkworth, Richard C. (2010). „Darwin and dispersal”. Biology International. 47: 139—144.
Corliss, William R. (јун 1975). Mysteries Beneath the Sea. Apollo Editions. ISBN 978-0815203735.
Балашов Е. А. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Юго-западный сектор, часть 1: Кивеннапа – Териоки (Первомайское – Зеленогорск). СПб.: Новое время, 1998. ISBN 5-93045-016-1.
Балашов Е. А. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Юго-западный сектор, часть 2: Уусикиркко (Поляны). СПб.: Новое время, 2000. ISBN 5-87517-022-0.
Балашов Е. А. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Юго-западный сектор, часть 3: Каннельярви – Куолемаярви (Победа – Пионерское). СПб.: Новое время, 1998. ISBN 5-93045-017-X.
Балашов Е. А. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Часть 2–3. Юго-западный сектор: Уусикиркко – Куолемаярви – Каннельярви (Поляны – Красная Долина – Победа). 2-е изд., перераб. и доп. СПб.: Нива, 2002. ISBN 5-86456-124-X.
Шитов Д.И. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Часть 4. Восточный сектор: Рауту – Саккола (Сосново – Громово). СПб.: Нордмед-Издат, 2000. ISBN 5-93114-040-9.
Балашов Е. А. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Часть 5. Западный сектор: Койвисто (Приморск). СПб.: КультИнформПресс, 2002. ISBN 5-8392-0216-9.
Балашов Е. А. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Часть 5 – 6. Западный сектор: Койвисто – Йоханнес (Приморск – Советский). 2-е изд., испр. и доп. СПб.: Нива, 2003. ISBN 5-86456-102-9.
Орехов Д.И., Балашов Е. А. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Часть 7. Центральный сектор: Муолаа – Яюряпяя (Красносельское – Барышево). СПб.: Нива, 2004. ISBN 5-86456-078-2.
Орехов Д.И., Балашов Е. А. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Часть 8. Восточный сектор: Метсяпиртти (Запорожское). СПб.: Нива, 2005. ISBN 5-86456-116-9.
Балашов Е. А. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Часть 9. Центральный сектор: Валкъярви – Вуоксела (Мичуринское – Ромашки). СПб.: Нива, 2005. ISBN 5-86456-065-0.
Шитов Д.И. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Часть 10. Северо-восточный сектор: Ряйсяля (Мельниково). СПб., 2006. ISBN 5-86456-118-5.
Иллюстрированный определитель растений Карельского перешейка / Под ред. А. Л. Буданцева, Г. П. Яковлева. – СПб: СпецЛит, 2000.
„Selva Zoque”. EEF Mexico. Архивирано из оригинала 2010-05-27. г. Приступљено 2010-06-28.
Barber, B. R.; Klicka, J. (2010-09-07). „Two pulses of diversification across the Isthmus of Tehuantepec in a montane Mexican bird fauna”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 277 (1694): 2675—2681. ISSN 0962-8452. PMC 2982039 . PMID 20410037. doi:10.1098/rspb.2010.0343.
Sandoval, Luis; Epperly, Kevin L.; Klicka, John; Mennill, Daniel J. (2017-03-07). „The biogeographic and evolutionary history of an endemic clade of Middle American sparrows: Melozone and Aimophila (Aves: Passerellidae)”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 110: 50—59. ISSN 1095-9513. PMID 28286101. doi:10.1016/j.ympev.2017.03.008.
Mulcahy, Daniel G.; Morrill, Benson H.; Mendelson, Joseph R. (2006). „Historical biogeography of lowland species of toads (Bufo) across the Trans-Mexican Neovolcanic Belt and the Isthmus of Tehuantepec”. Journal of Biogeography (на језику: енглески). 33 (11): 1889—1904. ISSN 1365-2699. doi:10.1111/j.1365-2699.2006.01546.x.
González-Porter, Gracia P.; Maldonado, Jesús E.; Flores-Villela, Oscar; Vogt, Richard C.; Janke, Axel; Fleischer, Robert C.; Hailer, Frank (2013-09-25). „Cryptic Population Structuring and the Role of the Isthmus of Tehuantepec as a Gene Flow Barrier in the Critically Endangered Central American River Turtle”. PLOS ONE. 8 (9): e71668. Bibcode:2013PLoSO...871668G. ISSN 1932-6203. PMC 3783458 . PMID 24086253. doi:10.1371/journal.pone.0071668 .
Toledo, César; Chávez-Arroyo, Roberto; Loera, Leonel; Probst, Oliver (18. 5. 2015). „A surface wind speed map for Mexico based on NARR and observational data”. Meteorological Applications. 22 (3): 3.4. Bibcode:2015MeApp..22..666T. doi:10.1002/met.1500 . „the highest wind speeds are observed in the Southern region of Oaxaca at the Isthmus of Tehuantepec bridging the Pacific Ocean and the Gulf of Mexico. This region has long been known to be Mexico's windiest region and has been the object of a strong wind power development”
Longhitano S., 2013. A facies-based depositional model for ancient and modern, tectonically–confined tidal straits. Terra Nova, 25,6, 446-452