Земенски манастир (манастир Белово) или манастир Светог Јована Богослова је манастир на територији данашње Бугарске. Налази се на североисточним падинама Коњавске планине, на левој обали реке Струме код Белова а близу Земена (жељезничке станице), једног од најмањих градова у Бугарској.
Историја
Манастир је саграђен у 11. веку. Српски племић, севастократор Дејан са својом супругом Теодором из Ђустендила, га обнавља у 14. веку[1], и он постаје његова задужбина.[2] У њој су сачувани живописани ликови ктитора[3] Дејана и Доје[4] (Теодоре), са неколико српских натписа. Властелин Дејан је зет цара Душана, и отац Константина Драгаша.[5]
Током турске владавине манастир је био напуштен, док је од некадашњег манастира остала само црква. Манастирски храм је посвећен Св. Јовану Богослову.[6] У 19. веку више пута је обнављан и тада је изграђен његов конак. Ту се у цркви налази и фреска са ликом Св. Јована Рилског.
Рестаурација манастира је почела седамдесетих година 20. века. Манастирска црква је 1966. године постала споменик културе, а манастир је претворен у музеј.
Архитектура
Камена црква је саграђена у облику коцке димензија 9 x 9 м. Купола почива на цилиндричном бубњу, украшена слепим луковима. Има четвороводан кров. Унутра је масивним каменим олтар, под је прекривен мозаиком мермера и обојеног камена.
Галерија
Референце
- ^ "Гласник Југословенског професорског друштва", Београд 1925. године
- ^ Историјска библиотека: Деспот Дејан
- ^ Георги Нешев: "Блгарски довзроженски културно-народности средишћа", Софија 1977. године
- ^ Јован Ковачевић: "Средњевековна ношња балканских Словена", Београд 1953. године
- ^ "Време", Београд 1929. године
- ^ "Време", Београд 25. децембар 1927. године
Спољашње везе
.JPG)
