Зденко Колар рођен је 1956. у Земуну. Године 1963. Породица се преселила у Кнез Данилову улицу, где упознаје Владу Дивљана и Божу Јовановића, са којима ће убрзо направити свој први музички бенд.[2]
Зденко је остао пријатељ са Владом до његове смрти. Појавио се као један од саговорника у документарном филму о Владином животу „Небеска тема”, сценаристе и редитеља Младена Матичевића.[3] Године 2018, 10. маја, на дан када би Влада прославио свој 60. рођендан, Зденко Колар је био један од домаћина концерта „Сањај ме, сањај”, организованог у београдском Сава-центру у част овог великог музичара.[4]
Музичка каријера
Музиком је почео да се бави још у основној школи, на предлог Владе Дивљана, који је на идеју дошао на летовању у Тучепима, где је слушао џез музичара Драгу Диклића. Вративши се у Београд предложио је пријатељима Зденку и Божи Јовановићу да оснују бенд. Како нису имали инструменте, морали су да импровизују. Тек касније Влада је успео да набави гитару, а Зденко је купио бас гитара, док је Јовановић уместо бубња свирао на канти за бакље са металним штаповима, кутијама, олуку, све док на војном отпаду нису купили први добош. Први бенд су назвали Фараони, међутим, када су сазнали да бенд са таквим именом већ постоји, променили су име у Холипе. Како би савладали вештину свирања, Влада и Зденко су кренули уписали курс гитаре у Народном универзитету „Браћа Стаменковић“. Професор им је био Бранко Перишић. Пробе су углавном имали у вешерници у зграде у којој су живели, у Кнез Даниловој 36.[2] Прву свирку су одржали одржали у школској библиотеци, а касније и у поткровљу Дадова.[5]
Озбиљну музичку каријеру Зденко колар започео је десетак година касније, када је са владом основао бенд Мерлин који је касније променио назив у Звук улице. Зденко је свирао бас-гитару, бубањ Кокан Поповић, клавијатуре Драган Митрић, а саксофон Бора Атић, док је Дивљан свирао гитару и певао. Свирали су обраде Ролингстонса, Битлса, Џимија Хендрикса и других популарних музичара, а почели су да стварају и своје прве песме. Наступили су на Бум фестивалу у Новом Саду и на Зајечарској гитаријади.[5] Упркос успешним свиркама на различитим фестивалима, бенд није објавио ниједан снимак и распао се крајем 1979.[6]
Каријера у Идолима
Када су Срђан Шапер и Небојша Крстић 1979. године одлучили да оснују бенд, Влада се понудио да свира бубњеве. Пошто Шапер и Крстић нису били музичари, групи су се придружили Колар и бубњар Божа Јовановић који су свирали гитару и бас. У почетку, песме је правио само Дивљан, али је тај задатак касније делио са Шапером и Крстићем. Убрзо су им се придружили Зденко Колар и Божа Јовановић. Бенд су назвали Дечаци. Почетком марта 1980. променили су назив бенда у Идоли и објавили прве синглове. Како је тада јављено да је Јосип Броз Тито болестан, синглове нису званично промовисали, али су добили су прилику да потпишу уговор са Дискографском кућом „Југотон“. У Идолима је Зденко свирао до одласка на служење војног рока, јула 1982. године,[7] а мења га Бранко Исаковић. Бенд се, због несугласица међу члановима, распао[5] крајем марта 1984, а чланови су кренули свако на своју страну. Влада Дивљан и Зденко Колар остали су у музици, док су се Срђан Шапер и Небојша Крстић окренули маркетингу и политици.[6]
Каријера у Зони Б
Зона Б на концерту у Београду
Године 1987. Колар је са пријатељима основао рок блуз бенд Зона Б. Бенд је основан без превише амбиције, али је остао на сцени више од тридесет година, све до данас. Свирали су на фестивалима широм региона, између осталих на мариборском „Ленту”, „Нишвилу”, „Бир Фесту” у Београду, фестивалу у Мостару, Скопљу и другим.[8]
