Занатско-трговачке радње у Тијабари у Пироту су просторно културно-историјске целине у Пироту. Овај део града је проглашен за културно добро 1981. године.[1] Налазе се у градској четврти - Тијабари, где се налазе пијаца и аутобуска станица.
Историја
Настанак трговачких и занатских радњи у Тијабари означавао је почетак развоја града у области привреде и трговине. Други део града, Пазар, је био већи и развијенији али Тијабара се развијала као чаршија због повећаних потреба за занатима и трговином. Тијабара се пружала из путеве према Књажевцу и Нишу те је био погодно тле за такве радње.
Очевидно је да у почетној фази развоја градске територије нису била потребна два трговачка центра. То указује на чињеницу да се део Тијабаре развио нешто касније од дела Пазар, када је повећани број становништва и порастао а трговачки значај града захтевао дуплирање трговачких зона.[2]
Радње у ТијабариТрг у Тијабари (на слици је споменик ослободиоцима Пирота)Големи мост са тијабарске странеЧесма Гушевица у Тијабари
У турском периоду је у овом простору постојала Покривена чаршија: Испред низа ћепенака у којима се радило и продавало, истурена је пар емтара дуга и ниска стреха подупрта гредама. Под стрехом ссе обављала производња и продаја, али под њом су произвођач и купац налазили хлад па је под њом налазио заштиту и пролазник склањајући се од кише и блата. [3] Код Трга Републике у Тијабари су почеле да се отварају радње терзијског еснафа: опанчари, ковачи, јорганџије, самарџије, казанџије, ћурчије, обућари итд. Покривена чаршија као таква је нестала после Првог светског рата.
Уместо Покривене чаршије у Тијабари се развила чаршија са већим радионичким и продајним простором. Међутим, после Другог светског рата је занатство скоро па умрло у Пироту.
Изглед
У овом делу града преовлађују приземне зграде а обликована улична мрежа је почела да добија висинску компоненту у односу на раније године. Низање зграда се вршило уз саму ивицу путева и саобраћајница. Урбанистичко формирање ове четврти је завршено крајем 19. века и почетком 20. века. Релативно добро очуван архитектонски фонд три улице око трга са бројним трговачким и занатским локалима је јединствени амбијентални простор који је типичан за чаршију 19. века. Неколицина зграда које су подигнуте после рата нису значајно промениле свој изглед и нису нарушиле амбијент хомогене архитектонско-историјске целине. Ове зграде, као и стамбене куће сведоче о развоју насељаи српског грађанског друштва током 19. и почетком 20. века.
Стилску групу чаршијских кућа трга у Тијабари карактеришу фасаде са профилисаним кровним венцима и архитравни појас који најчешће прихватају пиластри са композитним капителима или вертикални низови квадера. Прозоре красе профилисани надпрозорни тимпанони или архитрави. Испод прозора се налазе је мањи солбанк и парапетно поље украшено геометријским обликом квадра или ромба. На локалима су излози обрађени дрвеним первазима са декоративним елементима као што је капител. На понеким локалима се може наћи и надпрозорник где је угравирано име фирме. После Другог светског рата је почео тренд модернизације фасаде који је довео до делимичне деградације амбијента и његовог ликовног осиромашења. [4]
Ове радње се граниче са улицама од моста на Нишави улицом Николе Пашића до Трга Републике, од Трга Републике до Цетињске улице, подигнуте између два светска рата.
