Залив је део океана, мора или језера, најчешће дубоко увучен у копно, које га окружује са три стране. Такође, може се формирати и на већим рекама. Са основним делом басена има слободну размену воде. Настају најчешће тектонским путем и ерозијом. Посебни типови залива су естуари, фјордови и ријаси, као и лагуне и лимани. Они настају потапањем ушћарека, глацијалних и речних долина.
Залив је увучена, обалска водена површина која се директно повезује са већом главном површином воде, као што је океан, језеро или чак други залив.[8][9][10] Велики залив се обично назива галф[11][12] или море. Увала је мала, кружна формација са уским улазом. Фјорд је залив исклесан глечерима, тако да има посебно стрму обалу.
Земљиште које окружује залив често смањује снагу ветрова и блокира таласе. Заливи могу имати широк спектар карактеристика обале као и друге обале. У неким случајевима, заливи имају плаже, које „обично карактерише стрма горња обала са широком, равном предњом терасом“.[13] Заливи су били значајни у историји људског насељавања, јер су пружали сигурна места за риболов. Касније су биле важни у развоју поморске трговине, јер је сигурно сидриште које пружају подстакло њихов избор као лука.[14]
Дефиниција
Конвенција Уједињених нација о праву мора (UNCLOS) дефинише залив као добро означену удубину на обали, чији је продор у таквој пропорцији са ширином његовог ушћа да садржи воде без излаза на копно и чини више од пуке закривљености обале. Удубљење се, међутим, неће сматрати заливом осим ако је његова површина велика као (или већа од) полукруга чији је пречник линија повучена преко ушћа тог удубљења – иначе би се назвао увалом.[15][16][17]
Формирање
Постоје различити начини на које се заливи могу формирати. Највећи заливи су се развили тектоником плоча.[14] Како се суперконтинент Пангеа распао дуж закривљених и увучених линија раседа, континенти су се раздвојили и оставили велике заливе; ту спадају Гвинејски залив, Мексички залив и Бенгалски залив, који је највећи залив на свету.[14]
Заливи се такође формирају ерозијом обале рекама и глечерима.[14] Залив формиран од глечера је фјорд. Ријасе стварају реке и одликују се постепенијим нагибима. Наслаге мекших стена еродирају брже, формирајући увале, док тврђе стене еродирају мањом брзином, остављајући ртове.
^A Summary of Wave Data Needs and Availability: A Report. 1979. стр. 7. „The Gulf Steam off Cape Hatteras, the Gulf of Alaska, the English Channel, and the Bay of Biscay are some of the other areas where storms and current combine to produce abnormally high, steep waves.”
^„bay”. Dictionary.com Unabridged. Random House, Inc. Приступљено 21. 3. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Gregory, George (1816). A Dictionary of Arts and Sciences. 2 (First American изд.). Philadelphia: Isaac Peirce. стр. 269. Приступљено 25. 6. 2020. „A sea is a smaller collection of waters; as the Black Sea. A gulf is a part of the sea which is nearly surrounded with land; as the gulf of Venice. A bay has a wider entrance than a gulf; as the Bay of Biscay. A strait is a narrow passage that joins.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Duggal, Gita. Chowdhury, Baruna Ray, ур. Madhubun ICSE Geography 6. New Delhi: Vikas Publishing House. стр. 32. ISBN9789325994645. Приступљено 25. 6. 2020. „A gulf is an inlet of an ocean or a sea deep into the land with a narrow mouth. It is more highly indented, more enclosed by the coast and larger than a bay. Some examples of gulfs are Persian Gulf, Gulf of Mexico, Gulf of Eden and Gulf of...”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Maurice Schwartz, (2006). Encyclopedia of Coastal Science. стр. 129..
^ абвгCarreck, Rosalind, ур. (1982). The Family Encyclopedia of Natural History. The Hamlyn Publishing Group. стр. 202. ISBN978-0-11-202257-2.
^„What is a bight?”. National Ocean Service. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 9. 8. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Hargitai H., Page D., Canon-Tapia E. and Rodrigue C.M..; „Classification and Characterization of Planetary Landforms.”. ISBN978-1-4614-3133-6.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). In: Hargitai H, Kereszturi Á, eds, Encyclopedia of Planetary Landforms. Cham: Springer 2015